1. Nina Sudimac, Bahamas
U srpskome jeziku postoje jasna pravila u vezi sa akcentima, koje je definisao još Đuro Daničić. Ta pravila ogledaju se u sledećem – jednosložne reči mogu imati samo silazne akcente, na prvom slogu višesložnih reči mogu stajati svi akcenti, na unutrašnjem slogu mogu se naći samo uzlazni akcenti i poslednji slog nikada nije akcentovan. Postoji više vrsta odstupanja od novoštokavske akcentuacije, a najčešći problem predstavljaju pozajmljenice. Njihovo prilagođavanje jezičkoj akcentuaciji zavisi od jezika iz kog su preuzete i mesta akcenta. Jezik televizije predstavlja priznatu govornu formu knjiženog jezika i prati razvoj jezika te je zato zahvalan materijal za analizu prozodijskog sistema srpskoga jezika. U ovome radu bavićemo se akcentom romanizama u informativnoj emisiji RTS Dnevnik 2. Analiziraćemo govor spikera koji čitaju vesti u udarnom terminu, i to u periodu od aprila do juna 2013. godine, i pratiti prozodijske odlike romanizama. Sve reči razvrstaćemo prema broju slogova – dvosložne, trosložne i višesložne i posmatrati da li dolazi do prenošenja akcenata u skladu sa standradnom akcentuacijom srpskoga jezika (klasifikacija Jelice Jokanović Mihajlov). Reči koje se uklapaju u prozodijski sistem srpskoga jezika su uglavnom one reči koje su tokom dužeg vremenskog perioda prisutne u našem jeziku i koje su mu se prilagodile. Međutim, veliki problem predstavljaju reči kod kojih dolazi do odstupanja od standardne akcentuacije, te se javljaju silazni akcenti na unutrašnjim ili poslednjem slogu. Najveća odstupanja od standardne akcentuacije prisutna su u antroponimima romanskog porekla. Prodor strane leksike predstavlja ozbiljan problem za srpski jezik i njen prozodijski sistem, te zastupamo i prihvatamo mišljenje onih lingvista koji smatraju da se norma treba poštovati i u slučaju pozajmljenica, jer bi u suprotnom došlo do razlaganja jezičkog sistema.
Ključne reči :
Tematska oblast:
Humanističke nauke
Datum:
14.10.2013.
Br. otvaranja:
262
6. naučno-stručni skup Studenti u susret nauci sa međunarodnim učešćem - STES
