NATAŠA SPASIĆ
Filozofski fakultet
Univerzitet u Novom Sadu
Anja Vujnović
Filozofski fakultet
Univerzitet u Nišu
IMENOSLOV U DOMU ZDRAVLjA BELA PALANKA
U DRUGOJ POLOVINI XX VEKA
U ovom radu je proučen antroponimijski sistem radnika Doma zdravlja u Beloj Palanci iz druge polovine XX veka. Podaci su dobijeni uz pomoć brojnih sagovornika i registara radnika iz tog perioda. Na ovaj način može se pratiti učestalost pojedinih imena i prezimena, mogu se primetiti neka imena koja se danas smatraju arhaičnim i nasuprot njima neka tzv. moderna. Za svako ime pojedinačno u radu je navedeno odakle ime potiče, na koji način je nastalo i šta označava. Imena i prezimena su data azbučnim redom i podeljena na osnovu više kriterijuma.
Građa obuhvata 328 ličnih imena i isto toliko prezimena. Muških imena bilo je 115, od kojih su najzastupljenija Dragan i Miodrag sa po 5, a ženskih čak 213, raznovrsnijih, ali i frekventnijih. To su: Biljana (6), Gordana (7), Dragana (6), Zorica (9), Ljiljana (14), Mirjana (8), Radmila (7) i Svetlana (6). Zabeležen je veliki broj hipokoristika, čak i veći od samog broja imena, jer uglavnom svi imaju po više imena odmila. Nadimaka ima manje. Na osnovu prikupljene građe, mogu se izvesti zaključci:
Najbrojnija su imena slovenskog i hrišćanskog porekla, dok je modernih, a posebno islamskih znatno manje. To je dokaz da prodor Turaka na ove prostore i velika presija medija nije još uvek dala neke konkretnije posledice, tj. u našem narodu su i dalje dobrim delom zastupljena imena sa domaćom simbolikom. Kod slovenskih, podjednako su zastupljene grupa dvotematskih i grupa skraćenih imena. Imena hrišćanskog porekla mahom su grčkog ili hebrejskog porekla, ređe latinskog, a još je manje imena poreklom iz ruskog, nemačkog ili nekog drugog stranog jezika. Naročito su zastupljena kalendarska imena svetaca.
Semantička analiza ličnih imena dovela je do zaključka da je najveći broj imena izveden iz opisnih prideva. U ovom radu prikupljen je i veliki broj zaštitnih imena, kao i imena nastalih na osnovu biljaka i životinja.
Strukturno-tvorbena analiza imena nameće zaključak da je najviše izvedenih imena. Prate ih složena imena, dok je grupa samotvornih najmalobrojnija. Najproduktivniji je sufiks –ko, kod muških imena i sufiks –ka i –ica kod ženskih.
Lična imena imaju stalnu tendenciju skraćivanja, na šta jasno upućuje veliki broj hipokoristika. Skraćivanju su podložne sve vrste imena, a posebno slovenskog i hrišćanskog porekla.
Kada govorimo o prezimenima, najfrekventnija su svakako ona sa sufiksom –ić, što se i očekivalo s obzirom na geografski položaj ispitivane oblasti. Među njima najfrekventnija prezimena jesu: Živković (10), Jovanović (8), Mitić (13), Nikolić (8), Pavlović (8) i Stojanović (7). Pored ovih prezimena zabeleženo je i nekoliko netipičnih za ovu teritoriju: Veličkov, Ilijev, Kolev, Rangelov, Sotirov, Todorov, Gočmanac, Odobaša, Štuc i Tomovska, o čemu se više govori u samom radu.
Ključne reči :
Tematska oblast:
Društvene nauke
Datum:
03.11.2013.
Br. otvaranja:
233
6. naučno-stručni skup Studenti u susret nauci sa međunarodnim učešćem - STES
