1. Ivan Glišić, Andorra
Sažetak: Lucerka je najznačajnija krmna biljka u Srbiji i gaji se zbog visokih prinosa kvalitetne kabaste stočne hrane. Usled loših agrohemijskih osobina pseudoglejna zemljišta nisu pogodna za gajenje lucerke. Povećana kiselost, naročito veća koncentracija mobilnog aluminijuma, te deficit fosfora uz loš vodno-vazdušni režim su ograničavajući faktori pri gajenju lucerke na ovim zemljištima.
S obzirom na velike površine pseudoglejnih zemljišta, naročito u Zapadnoj i Severozapadnoj Srbiji, te potrebe stočara u ovim krajevima za kvalitetnim kabastim hranivom, podstakli su nas da meliorativnim đubrenjem popravimo pseudoglej u cilju povećanja prinosa i dužine iskorišćavanja lucerke na njemu.
Tokom 2009. Godine u ataru sela Drakčići (blizu Kraljeva) postavljen je poljski ogled na ravničarskom distričnom pseudogleju po slučajnom blok sistemu u tri ponavljanja. Veličina elementarne površine iznosila je 33 m2 (6,6 m x 5 m) a primenjene su sledeće varijante đubrenja: 1. NPK 16:16:16 500 kg/ha-1, 2.NPK + 2,5 t/ha-1 kreča, 3.NPK + 5 t/ha-1 kreča, 4.NPK + 2,5 t/ha-1 kreča + 30 t/ha-1 stajnjaka, 5. NPK + 5 t/ha-1 kreča + 30 t/ha-1 stajnjaka. Celokupna količina NPK đubriva, različite doze kreča i stajnjaka zaorane su u jesen za vreme jesenjeg dubokog oranja u godini zasnivanja lucerke. Uzorci za određivanje važnijih agrohemijskih osobina zemljišta uzeti su do dubine 30 cm neposredno pre primenjenih varijanti đubrenja i nakon tri godine posle poslednjeg otkosa lucerke, na svim ispitivanim varijantama. Hemijske osobine zemljišta određene su standardnim metodama.
Primenom 2,5 t/ha-1 kreča tokom 2009-2011 godine dobijen je visok prinos zelene krme, od 84,4 t/ha-1, odnosno 5,6 t/ha-1 sena godišnje, što je prosečan prinos sena u Srbiji. Primenom 5 t/ha-1 kreča postignut je veći prinos zelene krme (101,3 t/ha-1). Najveći prinos lucerke postignut je primenom mineralnih đubriva, kreča i stajnjaka. Primenom 2,5 t/ha-1 kreča i 30 t/ha-1 stajnjaka dobijen je prinos od 111,8 t/ha-1 krme, a primenom veće doze kreča (5 t/ha-1) u kombinaciji sa 30 t/ha-1 stajnjaka ostvaren je prinos zelene krme 115,9 t/ha-1. Razlike u prinosu zelene krme između niže doze kreča i stajnjaka i više doze kreča i stajnjaka nisu bile statistički značajne. Primenjena samo mineralna đubriva nisu popravila loše agrohemijske osobine pseudogleja što se manifestovalo uginućem lucerke na varijanti gde su primenjena samo mineralna đubriva već u prvoj godini. Primenom kreča i stajnjaka značajno je smanjena kiselost zemljišta (za gotovo jednu pH jedinicu), smanjen sadržaj mobilnog aluminijuma (sa 16,2 mg/100g na 2,2 mg/100g zemljišta) i povećana pristupačnost fosfora, što se i odrazilo na visok prinos lucerke.
Dobijeni rezultati ukazuju na mogućnost proširenja areala gajenja lucerke na pseudoglejnim zemljištima u Srbiji. Meliorativnim đubrenjem smanjena je kiselost i sadržaj mobilnog aluminijuma, što ga čini podesnim za gajenje lucerke i postizanje ekonomičnog prinosa biomase tokom perioda iskorišćavanja od 3-4 godine.
Ključne reči :
Tematska oblast:
Poljoprivredne nauke
Datum:
01.11.2013.
Br. otvaranja:
167
6. naučno-stručni skup Studenti u susret nauci sa međunarodnim učešćem - STES
