1. Olga Govedarica, Univerzitet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet, Novi Sad, Serbia
2. Milovan Jankovic, University of Novi Sad, Faculty of Technology, Serbia, Serbia
3. Snežana Sinadinović-Fišer, Univerzitet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet, Novi Sad, Serbia
4. Jaroslava Budinski-Simendic, Univerzitet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet, Novi Sad, Serbia
5. Jelena Pavličević, Serbia
6. Vesna Teofilovic, Univerzitet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet, Novi Sad, Serbia
Epoksidovana biljna ulja se dugi niz godina koriste kao ekološki prihvatljivi stabilizator i plastifikator polivinil hlorida. U industriji se biljna ulja epoksiduju organskim perkiselinama formiranim in situ. Određivanje optimalnih vrednosti procesnih uslova procesa epoksidovanja je neophodno kako bi se postigao visok sadržaj epoksi kiseonika u uljima, od kog zavisi njihov kvalitet i primena. Laneno ulje je epoksidovano persirćetnom kiselinom formiranom in siti peroksidacijom sirćetne kiseline vodonik peroksidom u prisustvu kisele jonoizmenjivačke smole Amberlite IR120H. Uticaj temperature (65, 75 i 85°C), molskog odnosa vodonik peroksid:dvostruka veza ulja (1:1,1, 1:1,3 i 1:1,5), količine katalizatora (10, 15 i 20%) i reakcionog vremena (5, 9 i 13 h) na relativni prinos epoksida je modelovan primenom metodologije odzivne površine, pri čemu su eksperimentalni podaci dobijeni u eksperimentima izvedenim prema Box-Behnken planu. Na osnovu razvijenog regresionog modela su izračunate optimalne vrednosti temperature od 70,6°C, molskog odnosa vodonik peroksid:dvostruka veza ulja od 1,5:1, količine katalizatora od 20% i reakcionog vremena od 7 h. Pri navednim uslovima, eksperimentalno je određena vrednost relativnog prinosa epoksida od 84,73%, za 3,28% niža od očekivane vrednosti.
Ključne reči :
Tematska oblast:
SIMPOZIJUM B - Biomaterijali i nanomedicina
Datum:
14.07.2017.
Contemporary Materials 2017 - Savremeni Materijali
Datoteka uz rad
(76.00 KB)
