1. Željka Cabunac, Albania
2. Vera Todorović, Stomatološki fakultet u Pančevu, Univerzizet \"Privredna akademija\", Novi Sad, Argentina
Poznato je da zubna pulpa sadrži tzv. matične ćelije zubne pulpe (engl. Dental Pulp Stem Cell, DPSCs), koje imaju sposobnost umnožavanja ex vivo i koje dele zajedničke osobine sa drugim mezenhimalnim matičnim ćelijama. U uslovima in vivo i in vitro, ove ćelije imaju sposobnost da se diferenciraju u različitim pravcima. Generalno, DPSCs imaju anti-inflamatorna i imunomodulatorna svojstva. Cilj ovog rada je da se ispita mogućnost izolacije i karakterizacije humanih DPSCs (hDPSCs) i njihova diferencijacija u osteogenom, hondrogenom i adipogenom pravcu. Materijal i metode: U ovom radu pokazali smo mogućnost diferencijacije hDPSCs u više pravaca. Humane DPSCs dobijene su izolovanjem tzv. suspenzije pojedinačnih ćelija iz 5 impaktiranih molara odraslih osoba (19-29 godina), primenom metode enzimatske digestije. Propagacija ćelijskih kultura vršena je u medijumu Gibco MesenPRO RSTM, a dobijene ćelijske kulture analizirane su imunohistohemijski i putem protočne citofluorometrije (FACS). Za sve analize, kao i za postupak diferencijacije korišćene su ćelije iz treće do pete pasaže. Analizirana je ekspresija STRO-1, CD73, CD106, CD29 i CD44. Proliferativna aktivnost ćelija procenjivana je u određenim vremenskim intervalima nakon inkorporacije brom-deoksiuridila (BrdU). Za indukciju osteogene, hondrogene i adipogene diferencijacije korišćeni su komercijalni kitovi istog proizvođača (Gibco StemPro Adipogenesis, Chondrogenesis and Osteogenesis Differentiation Kits), a odgovarajući fenotip potvrđen je primenom histohemijskih i imunohistohemijskih metoda. Rezultati: Naši rezultati pokazuju da DPSCs eksprimiraju specifičlne mezenhimalne markere STRO-1, CD73, CD106, CD29 i CD44. Broj ćelija se umnožio 8-12 puta u svakoj pasaži, što pokazuje visoku proliferativnu aktivnost inicijalne ćelijske populacije. U odgovarajućim medijumira za diferencijaciju, DPSCs su uspešno stvarale mineralizovani koštani matriks, hondrogene pelete i adipocite, što je potvrdilo njihovu sposobnost diferencijacije u više pravaca, tj. multipotentnost. U osteogenom medijumu za diferencijaciju, DPSCs su stvarale mineralizo-vani matriks, što je pokazano metodama bojenja Alizarin Red S i Van Kossa; takođe, diferencirane ćelije (osteoblasti) su eksprimirale i proteine organskog matriksa kosti – kolagen-1, osteokalcin i osteopontin, kao i aktivnost alkalne fosfataze. U toku hondrogene diferencijacije stvarao se honrogeni pelet koji se bojio sa Alcian Blue i Safranin O, a hondrogene ćelije su eksprimirale kolagen-2. Diferencijacija u adipocite dokazana je bojenjem sa Oil Red i imunohistohemijskim bojenjem na CD36 i PPAR. Zaključak: Ovi rezultati pokazuju da je DPSCs moguće izolovati uspoešno primenom standardne labora-torijske metode. DPSCs pokazuju multipotentni potencijal, s obzirom da mogu da se diferenciraju u osteogenom, hondrogenom i adipogenom pravcu. To daje potencijalnu mogućnost za široku primenu ovih ćelija u regenerativnoj medicini, uključujući mogućnost primene u regeneraciji dentina, tkiva ...
Ključne reči :
Tematska oblast:
SIMPOZIJUM A: Nauka materije, kondenzovane materije
Uvodni rad:
Da
Datum:
23.03.2012.
Br. otvaranja:
641
Contemporary Materials - 2012 - Savremeni materijali
