1. Dejan Marković, Serbia
Tradicionalna tehnika apeksifikacije u kojoj se koristi kalcijum-hidroksid ima brojne nedostatke, a u savremenoj endodonciji se traga za alternativnim materijalom koji bi omogućio bolji klinički ishod ove specifične kliničke indikacije. Cementi na bazi mineralnih oksida se sve više primenjuju kod endodontskog tretmana zuba nezavršenog razvoja korena. Idealan materijal za punjenje kanala korena zuba trebalo bi da bude netoksičan, nemutagen, nekancerogen, biokompatibilan, nerastvorljiv u tkivnim tečnostima i dimenziono stabilan, kao i da onemogući komunikaciju između kanalnog sistema i okolnog tkiva. Cementi na bazi mineralnih oksida nastali su iz potrebe da se približimo ovim „idealnim karakteristikama“ materijala. Danas se koriste kao materijali za prekrivanje pulpe, u terapiji perforacija korena, ali i kao sredstva za stvaranje apeksne barijere kod zuba nezavršenog razvoja korena. U kontaktu sa tkivom neinficirane pulpe ispoljavaju biološka svojstva, jer se formira most tvrdog tkiva koji sprečava iritaciju pulpe. Histološke studije pokazale su da se ispod ovih cemenata stvara tvrdo koštano tkivo bez nekroze posle 120 dana. Oni obezbeđuju dobro rubno zaptivanje, pokazuju superiornu biokompatibilnost i jedini su materijali koji u kontaktu sa parodontalnim tkivom pospešuju njegovu regeneraciju. I klinički i eksperimentalno je dokazan njihov potencijal za indukciju formiranja kalcifikovanog tkiva, kao i osobina otpuštanja različitih jona kada se nalazi u tečnoj sredini. Sva navedena svojstva u potpunosti opravdavaju upotrebu cementa na bazi mineralnih oksida u terapiji zuba nezavršenog razvoja korena.
Tematska oblast:
SIMPOZIJUM B: Biomaterijali i nanomedicina
Uvodni rad:
Da
Datum:
08.04.2012.
Br. otvaranja:
496
Contemporary Materials - 2012 - Savremeni materijali
