1. Нина Судимац, Bahamas
У српскоме језику постоје јасна правила у вези са акцентима, које је дефинисао још Ђуро Даничић. Та правила огледају се у следећем – једносложне речи могу имати само силазне акценте, на првом слогу вишесложних речи могу стајати сви акценти, на унутрашњем слогу могу се наћи само узлазни акценти и последњи слог никада није акцентован. Постоји више врста одступања од новоштокавске акцентуације, а најчешћи проблем представљају позајмљенице. Њихово прилагођавање језичкој акцентуацији зависи од језика из ког су преузете и места акцента. Језик телевизије представља признату говорну форму књиженог језика и прати развој језика те је зато захвалан материјал за анализу прозодијског система српскога језика. У овоме раду бавићемо се акцентом романизама у информативној емисији РТС Дневник 2. Анализираћемо говор спикера који читају вести у ударном термину, и то у периоду од априла до јуна 2013. године, и пратити прозодијске одлике романизама. Све речи разврстаћемо према броју слогова – двосложне, тросложне и вишесложне и посматрати да ли долази до преношења акцената у складу са стандрадном акцентуацијом српскога језика (класификација Јелице Јокановић Михајлов). Речи које се уклапају у прозодијски систем српскога језика су углавном оне речи које су током дужег временског периода присутне у нашем језику и које су му се прилагодиле. Међутим, велики проблем представљају речи код којих долази до одступања од стандардне акцентуације, те се јављају силазни акценти на унутрашњим или последњем слогу. Највећа одступања од стандардне акцентуације присутна су у антропонимима романског порекла. Продор стране лексике представља озбиљан проблем за српски језик и њен прозодијски систем, те заступамо и прихватамо мишљење оних лингвиста који сматрају да се норма треба поштовати и у случају позајмљеница, јер би у супротном дошло до разлагања језичког система.
Кључне речи :
Тематска област:
Хуманистичке науке
Датум:
14.10.2013.
Бр. отварања:
262
6. naučno-stručni skup Studenti u susret nauci sa međunarodnim učešćem - STES
