1. Jovan Škundrić, Машински факултет Универзитета у Бањој Луци,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
Ваздухом хлађени кондензатори, задњих година постају све заступљенији елемент великих термоенергетских постројења. Основна предност оваквог система за кондензацију водене паре је свакако изостанак потребе да на локацији термоелектране постоји вода (ријека или језеро) која би, у случају конвенционалног, водом хлађеног кондензатора, била неопходна. На тај начин, термоелектрана са ваздушним системом за кондензацију може да буде лоцирана у непосредној близини рудника практично без обзира на терен на ком се рудник налази. Па ипак, околни ваздух као расхладни медиј, за собом носи и бројне изазове, од мале густине, малог специфичног топлотног капацитета, преко релативно високе температуре, па до, често тешко предвидивих метеоролошких параметара, који првенствено у смислу брзине и правца вјетра, те температуре околног ваздуха, могу у великој мјери да направе проблем у функционисању овог типа кондензатора. Такође, будући да се ваздухом хлађени кондензатори у великим постројењима примјењују ипак релативно однедавно, постоји и читав низ физикалних феномена и зависности, који још увијек нису довољно истражени, а који у значајној мјери утичу на стабилност рада постројења. Управо из тих разлога, у оквиру овог рада је спроведена анализа утицаја промјене брзине ваздуха на улазу у ћелију кондензатора на износ количине топлоте која се одводи од кондензујуће паре, као и на температурски градијент у околини размјењивачке површини кондензатора. Истраживање је спроведено у термоелектрани “Станари” у Републици Српској, а која у тренутку писања овог рада представља и једино велико термоенергетско постројење у источном дијелу Европе које користи овакав тип система за кондензацију.
Кључне речи :
Тематска област:
Датум:
02.07.2024.
Contemporary Materials 2024 - Savremeni Materijali
Датотека уз рад
(74.50 KB)
