1. Ivan Stevović, Innovation Center of the Faculty of Mechanical Engineering, University of Belgrade, Belgrade, Republ, Serbia
2. Mihailo Jovanović, Faculty of Management Herceg Novi, University Adriatik, Montenegro, Montenegro
3. Jovana Jovanović, Faculty of Civil Engineering and Management, University Union Nikola Tesla, Belgrade, Serbia
Monitoring životne sredine sve više se oslanja na guste mreže senzora, udaljene platforme i automatizovanu analitiku sposobnu da heterogena merenja pretvori u pravovremene informacije za donošenje odluka. Ovaj rad razmatra kako se veštačka inteligencija i teorija senzora mogu integrisati radi unapređenja pouzdanosti, interpretabilnosti i korisnosti sistema za monitoring životne sredine. Osnovna teza rada jeste da veštačka inteligencija može unaprediti detekciju, predikciju i odgovor na promene u životnoj sredini, ali samo ukoliko je povezana sa rigoroznom primenom teorije senzora, uključujući kalibraciju, kvantifikaciju nesigurnosti, projektovanje uzorkovanja i validaciju u odnosu na referentna merenja. U radu su analizirane primene u monitoringu vazduha, voda, zemljišta, klime i ekosistema, sa posebnim osvrtom na arhitekture Interneta stvari, mašinsko učenje, duboko učenje i daljinsku detekciju. Takođe su razmotreni metodološki zahtevi koji se odnose na prethodno procesiranje podataka, fuziju senzorskih podataka, izbor modela i zaključivanje uz uvažavanje nesigurnosti. Rezultati ukazuju da sistemi monitoringa zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogu povećati prostornu i vremensku rezoluciju, smanjiti operativne troškove i podržati proaktivno upravljanje životnom sredinom. Ostvarenje ovih prednosti zavisi od transparentnih modela, pouzdane kalibracije, reprezentativnih skupova podataka za obuku i odgovarajućih upravljačkih okvira koji obezbeđuju kvalitet podataka i poverenje javnosti. Zaključuje se da održivi monitoring životne sredine treba projektovati kao integrisani socio-tehnički sistem u kojem senzori obezbeđuju sledljiva merenja, veštačka inteligencija omogućava adaptivnu interpretaciju, a stručna ekspertiza čoveka garantuje odgovornost i donošenje odluka u skladu sa specifičnim kontekstom.
Кључне речи :
Тематска област:
Датум:
10.08.2026.
Contemporary Materials 2026 - Savremeni Materijali
Датотека уз рад
(1.25 MB)
