1. Ирена Кузмановић Радман, Медицински факултет Бања Лука ,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
2. Radmila Arbutina, University of Banja Luka, School of Medicine, Dentistry Study Program,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
3. Tijana Adamovic, University of Banja Luka, School of Medicine, Dentistry Study Program,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
4. Vladan Mirjanić,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
5. Renata Josipović, Медицински факултет Бања Лука ,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
6. Adriana Arbutina, Медицински факултет Бања Лука ,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
7. Mirjana Umićević Davidović, Медицински факултет Бања Лука ,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
8. Marijana Arapović Savić, Медицински факултет Бања Лука ,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
9. Saša Marin, Медицински факултет Бања Лука ,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
Сажетак: Неуспјехом ендодонтског лијечења сматра се појава радиографског налаза
инфламаторне периапикалне лезије, односно њено перзистирање или увећање послије
спроведене примарне ендодонтске терапије. Разлог за неуспјех могу бити неадекватно
(некоректно) спроведена оптурација канала коријена (херметичност) или неадекватна
рестаурација крунице зуба. Успјешност терапије процјењује се одређивањем периапикалног
индекса (PAI), тј. радиографске оцјене стања периапикалних структура зуба. Циљ рада био је
процијенити повезаност дијагнозе, квалитета оптурације канала коријена и квалитета
коронарне рестаурације са радиографским периапикалним стањем ендодонтски лијечених
зуба. У истраживање је укључено 29 зуба код којих је спроведена ендодонтска терапија.
Анализа сваког зуба обухватала је утврђивање: дијагнозе (акутни или хронични апикални
пародонтитис – PAA или PAH), квалитета оптурације канала коријена (адекватно, хомогено,
кратко, нехомогено), квалитета коронарне рестаурације (адекватно/неадекватно) и
периапикалног статуса одређеног помоћу PAI индекса (1–5). У клиничку студију укључени су
зуби код којих је дијагностикован хронични периапикални процес у 62,1% случајева и акутни
периапикални процес у 37,9% случајева. Адекватну оптурацију канала коријена имало је 34,5%
зуба, хомогену 37,9%, кратку 20,7%, а нехомогену 6,9% зуба. Адекватну коронарну
рестаурацију имало је 55,2% зуба, а неадекватну 44,8%. Највише зуба имало је PAI 2 (31,03%),
а најмање PAI 5 (6,90%). Уочена је тенденција повезаности између виших PAI скорова (4 и 5) и
неадекватне рестаурације круничног дијела зуба, док је код нижих PAI скорова (1 и 2) већина
зуба имала адекватну рестаурацију. Слична тенденција забиљежена је и за квалитет оптурације
– кратко и нехомогено пуњење канала било је чешће присутно код зуба са вишим PAI
индексима. Неуспјех ендодонтског лијечења најчешће је удружен са хроничним
периапикалним процесима и неадекватним квалитетом коронарне рестаурације и оптурације
канала коријена. За дугорочан успјех терапије кључно је прецизно и хомогено напунити канал
коријена, али спровести и адекватну рестаурацију крунице зуба.
Кључне речи :
Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ Б - Биоматеријали и наномедицина
Датум:
07.07.2026.
Contemporary Materials 2026 - Savremeni Materijali
Датотека уз рад
(40.36 KB)
