1. Milan Blagojevic, University of Kragujevac, Faculty of Engineering, Serbia
Optički merni sistemi ATOS i TRITOP nemačke firme GOM omogućavaju merenje i kontrolu kvaliteta mašinskih delova i konstrukcija. Zahvaljujući širokom dijapazonu veličina predmeta koje mogu da mere (od nekoliko centimetara do nekoliko destina metara) imaju veliku prednost u odnosu na sadašnje konvencionalne sisteme. Zahvaljujući beskontaktnom prikupljanju podataka, uticaj na objekat merenja je veoma mali. Sistemi su prenosni i robusni, pa merenja nisu ograničena na merne laboratorije, nego se lako vrše na terenu. Kalibracija uređaja se obavlja na mestu merenja, pa se kalibracijom uzimaju u obzir realni eksploatacioni uslovi, koji se mogu umnogome razlikovati od laboratorijskih, pri kojim se načešće vrši kalibraija konvencionalnih mernih mašina.
Merni proces sastoji se od rutina koje se, kod delova gabarita do 1m, ponavljaju na isti način. U najopštijem slučaju razlikujemo sledeće faze: priprema mernog objekta, postavljanje mernog uredjaja, kalibracija mernog uredjaja, pojedinačna merenja, generisanje poligone mreže, obrada mernih rezultata. U ovom radu prikazan je razvoj rotacijskog stola kojim se omogućava automatsko pozicioniranje mernih objekata u odnosu na senzor mernog uređaja tokom celokupnog procesa merenja. Za upravljenje rotacijskim stolom i pokretanje pojedinačnih merenja koristi se kotroler Arduino Uno. Optičkim mernim sistemima detaljno se snima odnosno skenira trodimenzionalni oblik celokupne površine objekata. Rezultat digitalizacije optičkim mernim sistemima GOM su modeli (detaljne poligonizovane mreže ili oblaci tačaka, preseci, karakteristične linije ili geometrijski entiteti).
Automatizacija procesa ima smisla samo ukoliko se digitalizuje veliki broj komada, za koje je zatim potrebno napraviti merne izveštaje. Automatizacija proces izvršena je i u parametrizacijom procesa generisanja mernog izveštaja Na osnovu modela vrši se određivanje odstupanja rezultata digitalizacije u odnosu na CAD model, kontrola ispunjavanja zadatih tolerancija oblika i položaja, upoređivanje oblika proizvoda sa prototipom ili uzorkom.
Ova tehnologija je naročito pogodna da se praćenju proizvodnje, kontroli ulaznih delova, i slično. Uzastopnim skeniranjem objekata tokom vremena i upoređivanjem rezultata prate se pojave oštećenja, a rezultati olakšavaju planiranje i pripremu popravki.
Кључне речи :
Тематска област:
Production and Computer-Aided Technologies
Датум:
27.02.2017.
13th International Conference on Accomplishments in Mechanical and Industrial Engineering
