1. Предраг Кузмановић, Департман форензичког инжењерства, Криминалистичко-полицијски универзитет, Serbia
2. Душан Мрђа, Департман за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду, Serbia
Током НАТО операција у Босни и Херцеговини 1995. године и Савезној Републици Југославији 1999. године на простору Балкана употребљено је више тона муниције са осиромашеним уранијумом (ОУ), при чему је значајан број пенетратора остао у земљишту након завршетка сукоба. Процењује се да је у сукобима у Босни и Херцеговини употребљено око 3 тоне осиромашеног уранијума, док је у Србији и Црној Гори употребљено око 10 тона. Иако је непосредно након сукоба пажња била усмерена на радиоактивне честице и фрагменте пенетратора, данас се дуготрајна корозија заосталих пројектила сматра једним од најважнијих еколошких аспеката њиховог присуства у животној средини. Овај прегледни рад анализира процесе оксидације и корозије пенетратора од осиромашеног уранијума, механизме формирања уранил-јона (UO22+) и секундарних минералних фаза урана(VI), као и факторе који контролишу миграцију уранијума кроз земљиште и подземне воде, што повећава здравствене ризике. Доступни подаци показују да корозија металног уранијума доводи до постепеног преласка слабо растворљивог U(IV) у мобилне облике U(VI), првенствено уранил-јон и секундарне минерале као што су шепит, меташепит и бекерелит. У присуству кисеоника, влаге и микроорганизама настају корозиони продукти знатно веће растворљивости и покретљивости у односу на примарне оксиде уранијума, што омогућава њихову миграцију кроз профил земљишта. Теренска истраживања спроведена у Србији и у Босни и Херцеговини показала су да су пенетратори пронађени већ 18 месеци након сукоба имали губитак масе од 2–8%, док је њихово потпуно распадање процењено на приближно 15–35 година, у зависности од геохемијских услова. На појединим контаминираним локалитетима у Србији регистроване су концентрације активности 238U до 2,3×106 Bq/kg и до 3.251 Bq/kg за 235U, уз доказано присуство осиромашеног уранијума у узорцима земљишта у околини места удара. Експерименталне и теренске студије показале су миграцију уранијума кроз земљишни профил до приближно 40 cm током 7 година, при чему садржај влаге, карбоната, редокс-потенцијал и микробиолошка активност имају кључну улогу у формирању и транспорту U(VI). Иако досадашња истраживања углавном нису указала на контаминацију воде за пиће у Србији, резултати потврђују да корозиони продукти заосталих пенетратора представљају активан и дуготрајан секундарни извор урана(VI) у животној средини Балкана. С обзиром на време протекло од њихове употребе, може се очекивати да је значајан део првобитно депонованог осиромашеног уранијума већ трансформисан у покретне оксидационе продукте, што оправдава потребу за континуираним мониторингом земљишта и подземних вода, проценом ризика по становништво и спровођењем мера ремедијације на локалитетима где су заостали пенетратори и даље присутни. Прегледом литературе може се уочити недовољна истраженост контаминираних локација у Босни и Херцеговини, што лимитира доношење свеобухватних закључака.
Кључне речи :
Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ Д - Еколошки одрживи материјали
Датум:
25.06.2026.
Contemporary Materials 2026 - Savremeni Materijali
Датотека уз рад
(48.50 KB)
