1. Nevena Stanisavljevic, Filozofski fakultet Niš
Reč ljubav u svetootačkoj terminologiji označava najsavršeniji odnos između dva slobodna i razumna bića, tj. između Boga i čoveka. U tom pojmu ljubavi ne postoji ništa telesno, grešno, ništa ovozemaljsko. Tema ljubavi je jedna od najuzvišenijih tema kojoj su se posvetili sveti oci i o kojoj su pisali brojne besede, pa i knjige. Oni u tim slovima nisu izostavljali Sveto pismo, i to najčešće Novozavetnu teologiju ljubavi pozivajući se na Svetog apostola i jevanđelistu Jovana Bogoslova i Sv. apostola Pavla. Najznačajniji sveti oci koji su pisali o ljubavi, a čija će proklamovanja biti predstavljena u radu, su: Sv. Jefrem Sirin, Sv. Jovan Lestvičnik, Blaženi Teodorit Kirski, Sv. Maksim Ispovednik, Sv. Simeon Novi Bogoslov i Sv. Grigorije Palama. Ovakvi motivi ljubavi široko su razvijeni i u srpskoj srednjovekovnoj književnosti koja predstavlja svojevrstan hram ispunjen ljubavlju. Srpski pisci su na različite načine koristili i navodili mesta iz patrističke literature. U radu će biti predstavljena Domentijanova kategorizacija ljubavi koja počiva na osnovnom stavu svetootačkog učenja o ljubavi kao pokretaču stvaranja sveta i čoveka. Tipološka trijada ljubavi u Domentijanovom delu oslikaće se kroz fenomen ljubavi prema bližnjem, prema otačastvu i prema uzajamnoj ljubavi između Boga i ljudi. Dobra, koja imamo i koja možemo imati – biće, život, zdravlje, materijalne i duhovne vrednosti, iskupljenje i spasenje, zemaljska sreća i večno blaženstvo – sve ovo na kraju krajeva dugujemo Bogu, to je dar Njegove neograničene ljubavi. Ljubav prema bližnjima ne izgrađuje se samo na prirodnom osećanju lične simpatije, osećanju koje ne obuhvata sve ljude i koje je veoma subjektivno, proizvoljno, kapriciozno i prolazno. Kod Domentijana, i ljubav prema otačastvu je nastala i razvila se iz beskonačne ljubavi prema Bogu.
Кључне речи :
Тематска област:
Хуманистичке науке
Датум:
10.10.2014.
7. Studenti u susret nauci sa međunarodnim učešćem, StES2014
