1. Младен Томић, Унуверзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука, Serbia
2. Предраг Живковић, Универзитет у Нишу, Машински факултет, Serbia
3. Јован Шкундрић, Универзитет у Бањалуци, Машински факултет,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
4. Indir Mujanić, Energy Club, Banja Luka,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
5. Данило Ђурица, ЕФТ-Рудник и термоелектрана Станари,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
6. Мирослав Кљајић, Унуверзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука, Serbia
Као резултат настојања да се прате трендови одрживог развоја у термоенергетици, све је чешћа примјена и парних котлова на биомасу, као еколошки прихватљиве алтернативе конвенционалним конструкцијама на фосилна горива. Ипак, иако еколошки далеко прихватљивији, и котлови на биомасу такође емитују одређене полутанте, од којих су највећи проблем свакако честице (PM), сумпор-диоксид (SО2), оксиди азота (NOx) и угљен-моноксид (CO). У циљу смањења поменуте штетне емисије, у раду савремених парних котлова се, између осталог, примјењује и тзв. рециркулација димних гасова (FGR). У овом раду је разматран парни котао на биомасу snage 14 MW са стопом FGR од 20%. Анализа је спроведена за три различита сценарија и то два различита нивоа FGR-а и рад без FGR-а. Током истраживања, уочена је веома сложена зависност између смањења емисија посредством FGR-а и ефикасности самог парног котла. Штавише, резултати истраживања указују и на оправданост евентуалног смањења нивоа FGR-а како би се повећала ефикасност котла, а сама студија нуди свеобухватан план за ефикасну примену FGR-а у парним котловима на биомасу уз одржавање ефикасности на прихватљивом нивоу. У оквиру истраживања емисије NOx-а кориштен је софтвер за симулацију сагоријевања, као и метод Зелдовича за процјену продукције термалног NOx-а.
Кључне речи :
Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ А - Наука материје, кондензоване материје и физикa чврстог стања
Датум:
23.08.2023.
Contemporary Materials 2023 - Savremeni materijali
Датотека уз рад
(77.50 KB)
