1. Марија Николић, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, Трг Републике Српске бр. 1, Бања Лука,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
Према извјештају организације Ember (2024), више од 40% глобалне електричне енергије произведено је из чистих извора, при чему је соларна енергија најбрже растући и најзначајнији нови извор струје у свијету. Овај рад разматра однос између материјала који се користе у изградњи соларних електрана и њиховог утицаја на заштиту животне средине у свијетлу Зелене агенде за Западни Балкан до 2050. године.
Кроз анализу циклуса животног вијека фотонапонских (PV) система, разматрају се врсте материјала (силицијум, стакло, алуминијум, бакар, литијум, полимери), њихова рециклабилност и еколошки утицај у односу на традиционалне изворе енергије. Посебна пажња посвећена је улози децентрализованих соларних система у очувању квалитета ваздуха, смањењу губитака у преносу енергије и очувању биодиверзитета — уз минималан физички утицај на земљиште у поређењу са другим инфраструктурним рјешењима.
У раду се такође анализира значај циркуларне економије у производњи и одлагању соларне опреме, те наглашава потреба за успостављањем система за скупљање и рециклажу PV модула, као једне од кључних мјера заштите животне средине. Соларна енергија, уколико се планира и изводи у складу са стандардима и регулацијама (нпр. изван осјетљивих екосистема, са минималним пејзажним утицајем), представља најодрживији облик производње електричне енергије у XXI вијеку.
Закључује се да је избор и управљање материјалима за соларне електране кључан фактор у обезбјеђивању одрживог развоја и очувању животне средине, те да државе Западног Балкана морају уобрзати усклађивање са ЕУ климатским циљевима кроз подршку зеленим технологијама и локалну производњу обновљиве енергије.
Кључне речи :
Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ Д - Еколошки одрживи материјали
Датум:
01.08.2025.
Contemporary Materials 2025 - Savremeni Materijali
Датотека уз рад
(29.69 KB)
