1. Valentina Veselinović, Медицински факултет Бања Лука ,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
2. Tijana Adamovic, University of Banja Luka, School of Medicine, Dentistry Study Program,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
3. Оливера Долић, Медицински факултет Бања Лука ,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
4. Radmila Arbutina, University of Banja Luka, School of Medicine, Dentistry Study Program,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
5. Наташа Кнежевић, Медицински факултет Бања Лука ,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
6. Огњенка Јанковић, Медицински факултет Бања Лука ,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
7. Slava Sukara, University of Banja Luka, School of Medicine, Dentistry Study Program,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
Максилофацијална проттика представља научно базирану умјетност анатомске, функционалне и козметске реконструкције артифицијалне замјене структура главе и врата који недостау или су дефектни. Најчешће кориштени материјали за изрaду ових протеза су силиконски еластомери. У максилофацијалној регији, ови материјали су изложени различитим утицајима spoљне средине, који могу утицати на њихове механичке, физичке и естетске особине. Два основна проблема повезана са материјалима за израду максилофацијалних протеза су: 1) деградација статичких и динамичких физичких особина еластомера и 2) дисколорација протеза у датом окружењу. Научне студије су показале задовољавајуће резултате након инкорпорације 1различитих наночестица (NPs) у максилофацијалне силиконске еластомере, у смислу заштите ових материјала од деградације.
ЦИЉ: Циљ ове in vitro студије је евалуација утицаја додавања наночестица ZnO на површинску тврдоћу и стабилност боје пигментисаних силиконских максилофацијалних протезних еластомера. Избор тестираних особина је извршен због њиховог великог клиничког значаја.
МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД: Евалуација боје је извршена на 60 пигментисаних силиконских узорака, подијељених у 3 групе: I - узорци модификовани додатком 1% ZnO наночестица, II - узорци модификовани додатком 2% ZnO наночестица, III - контролни, немодификовани узорци. Вриједности промјене боје и површинске тврдоће су мјерени прије и након излагања узорака вјештачком старењу. Резултати су анализирани са ANOVA и Tukey honest significant differences test (α=.05).
РЕЗУЛТАТИ: Добијени резултати указују да присуство наночестица ZnO утиче на испитиване особине група узорака. Модификација фацијалног силикона додатком наночестица ZnO повећава вриједности тврдоће материјала. Највиша вриједност површинске тврдоће је регистрована код групе узорака са 2 % ZnO NPs, док је контролна група, немодификована група показала најниже вриједности површинске тврдоће. ZnO‐ наномодификовани узорци су показали непромјењену или минималну вриједност промјене боје репрезентујући стабилност боје након излагања факторима спољне средине.
ЗАКЉУЧАК: Према резултатима ове in vitro студије, модификација максилофацијалних силиконских еластомермих материјала са наночестицама ZnO, може бити препоручена.
Кључне речи :
Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ Б - Биоматеријали и наномедицина
Датум:
17.08.2020.
Contemporary Materials 2020 - Савремени материјали
