НАТАША СПАСИЋ
Филозофски факултет
Универзитет у Новом Саду
Aња Вујновић
Филозофски факултет
Универзитет у Нишу
ИМЕНОСЛОВ У ДОМУ ЗДРАВЉА БЕЛА ПАЛАНКА
У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XX ВЕКА
У овом раду је проучен антропонимијски систем радника Дома здравља у Белој Паланци из друге половине XX века. Подаци су добијени уз помоћ бројних саговорника и регистара радника из тог периода. На овај начин може се пратити учесталост појединих имена и презимена, могу се приметити нека имена која се данас сматрају архаичним и насупрот њима нека тзв. модерна. За свако име појединачно у раду је наведено одакле име потиче, на који начин је настало и шта означава. Имена и презимена су дата азбучним редом и подељена на основу више критеријума.
Грађа обухвата 328 личних имена и исто толико презимена. Мушких имена било је 115, од којих су најзаступљенија Драган и Миодраг са по 5, а женских чак 213, разноврснијих, али и фреквентнијих. То су: Биљана (6), Гордана (7), Драгана (6), Зорица (9), Љиљана (14), Мирјана (8), Радмила (7) и Светлана (6). Забележен је велики број хипокористика, чак и већи од самог броја имена, јер углавном сви имају по више имена одмила. Надимака има мање. На основу прикупљене грађе, могу се извести закључци:
Најбројнија су имена словенског и хришћанског порекла, док је модерних, а посебно исламских знатно мање. То је доказ да продор Турака на ове просторе и велика пресија медија није још увек дала неке конкретније последице, тј. у нашем народу су и даље добрим делом заступљена имена са домаћом симболиком. Код словенских, подједнако су заступљене група двотематских и група скраћених имена. Имена хришћанског порекла махом су грчког или хебрејског порекла, ређе латинског, а још је мање имена пореклом из руског, немачког или неког другог страног језика. Нарочито су заступљена календарска имена светаца.
Семантичка анализа личних имена довела је до закључка да је највећи број имена изведен из описних придева. У овом раду прикупљен је и велики број заштитних имена, као и имена насталих на основу биљака и животиња.
Структурно-творбена анализа имена намеће закључак да је највише изведених имена. Прате их сложена имена, док је група самотворних најмалобројнија. Најпродуктивнији је суфикс –ко, код мушких имена и суфикс –ка и –ица код женских.
Лична имена имају сталну тенденцију скраћивања, на шта јасно упућује велики број хипокористика. Скраћивању су подложне све врсте имена, а посебно словенског и хришћанског порекла.
Када говоримо о презименима, најфреквентнија су свакако она са суфиксом –ић, што се и очекивало с обзиром на географски положај испитиване области. Међу њима најфреквентнија презимена јесу: Живковић (10), Јовановић (8), Митић (13), Николић (8), Павловић (8) и Стојановић (7). Поред ових презимена забележено је и неколико нетипичних за ову територију: Величков, Илијев, Колев, Рангелов, Сотиров, Тодоров, Гочманац, Одобаша, Штуц и Томовска, о чему се више говори у самом раду.
Кључне речи :
Тематска област:
Друштвене науке
Датум:
03.11.2013.
Бр. отварања:
233
6. naučno-stručni skup Studenti u susret nauci sa međunarodnim učešćem - STES
