1. Cristiano Fragassa, University of Bologna, Department of Industrial Engineering, Italy
2. Carlo Santulli, School of Architecture and Design, University of Camerino, Italy
3. Ana Pavlović, University of Bologna, Department of Industrial Engineering, Italy
4. Milan Sljivic, Машински факултет Универзитета у Бањој Луци,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
Раст забринутости због еколошких питања и заједнички интерес да се пронађе одржива алтернатива употреби стакла или угљеничним ојачанјима композита је довело до повећане пажње о еколошким одрживим композитним полимерима. Ови "зелени" материјала су направљени од природних влакана, као појачања, напуњених природним органским смолама, дакле био-деградабилним или изведене из обновљивих извора. Истовремено, ова нова класа материјала релативно се суочава са неколико ограничења у односу на традиционалне композите, посебно у погледу својстава саме отпорности. Овај рад истражује предности коришћења комбинацијом природних влакана за побољшање механичких особина "зеленог" композитних материјала. У овом тренутку, опште мишљење је да зелени композити нису употребљиви у структурним апликацијама, и као последица тога, потиснути су ка неприкладним апликацијама (као пунила). Напротив, постоји неколико доказа да мешање различитих природних влакана (у пракси обично познато као "хибридизација") доводи до побољшања механичких особина. Чак и ако обично ограничена у процентима, с времена на време ова побољшања дозвољавају проширење у области апликација за зелене композите.
Након праћења светских трендова и знања о зеленим композитима, укључујући и потенцијалне користи и ограничења ових материјала, овај рад предлаже неколико примера укрштања влакана показујући њихов утицај на механичке особине.
Кључне речи :
Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ А - Наука материје, кондензоване материје и физикa чврстог стања
Датум:
30.07.2015.
Contemporary Materials 2015 - Савремени Материјали
Датотека уз рад
(1.85 MB)
