1. Zeljko Pavicevic, BAS a.d. & CeMDI, Albania
Izazovi koje stvara turbulentno okruženje posebno u vezi sa strategijama rasta (ofanzivnim i defanzivnim) primoravaju stratege preduzeća da, uz istovremeno praćenje evolucije u grani u dugom roku u kojoj se nalazi njihovo preovlađujuće poslovanje, na vreme pristupe startegijskom prilagođavanju. Ono se najbolje postiže razvojem i implementacijom inovativnih rešenja u proizvodnji, proizvodnim programima i prodaji. Ulaganje u istraživanje i razvoj, odnosno, stavljanje akcenta na upravljanje nematerijalnom aktivom je najbolji način da se ostvari konkurentska prednost preduzeća u periodu posle krize. To prevashodno podrazumeva promenu koncepta liderstva sa horizontalnog (grupa „važnih ljudi“ na vrhu hijerarhije) na vertikalno liderstvo (povezivanje „agenata promena“ na različitim hijerarhiskim nivoima). Promena koncepta i jačanje uloge lidera u turbulentnom okruženju kakvo definiše kriza, ogleda se pre svega kroz ulogu stabilizatora situacije i njegovu adaptivnu ulogu. Adaptivnost i stabilizacija definišu novi turbulentni menadžment sistem kao odgovor na haos nastao u realnom sektoru pod uticajem ekonomske krize. Lideri se u turbulentnim vremenima moraju ponašati kao vizionari, uzimajući u obzir posledice koje je napravio udarni talas krize, ali i one koje može da napravi njen povratni talas. Ovakva situacija omogućava eksperimentalno ponašanje lidera, a sve u cilju saniranja postojećih problema i izbegavanja onih koji bi mogli nastati u bliskoj budućnosti.
Кључне речи :
Тематска област:
Датум:
27.11.2012.
Бр. отварања:
510
Датотека уз рад
(2.49 MB)
