1. Ивана Радоњић Митић, University of Niš, Faculty of Sciences and Mathematics, Department of Physics, Višegradska 33, Niš, Serbia
Proizvodnja bezbedne, pouzdane, priuštive, dostupne i čiste energije predstavlja glavni cilj u energetskom sektoru u celom svetu.
Zagađenje vazduha u istočnoj Evropi i zemljama Balkana je obično veće u poređenju sa zapadnom Evropom, uglavnom zbog široke upotrebe elektrana koje koriste fosilna goriva, grejanja i kuvanja na čvrsta goriva, i slabije politike za smanjenje zagađenja vazduha. Takođe, kriza sa gorivom i rast cene električne energije dodatno su istakli korišćenje obnovljivih izvora energije. Među njima, fotonaponske (PV) tehnologije predstavljaju dobro rešenje ne samo zbog proizvodnje čiste energije, već i zbog obezbeđivanja sopstvene proizvodnje i sopstvene potrošnje, kao i smanjene zavisnosti od elektrodistributivne mreže.
Faktori koji mogu izazvati nepovoljne efekte na performanse PV modula, kao što je njihova zaprljanost, se sve više ispituju. Zaprljanost PV modula predstavlja stepen zaprljanosti površine modula, tj. nakupljanja kontaminanata (čestica) bilo mineralnog ili organskog porekla na površinama PV modula. Zaprljanost smanjuje intenzitet sunčevog zračenja koje dospeva do solarnih ćelija i transmisiju sunčevog zračenja kroz prednji pokrivač PV modula, što dovodi do smanjenja performansi PV modula.
Zaprljanost PV modula zavisi od geografske lokacije i vremena. Susedne lokacije mogu imati različitu zaprljanost PV modula zato što određena mesta sadrže specifične antropogene izvore čestica (fabrike, elektrane na fosilna goriva, toplane, puteve, aerodrome, itd.). Lokalno taloženje zaprljanosti može imati sezonske varijacije, uglavnom zbog razlika u količini padavina. Neke lokacije u svetu imaju konstantu zaprljanost tokom godine, a kod nekih postoje sezonske razlike u zaprljanosti PV modula.
PV sistemi na krovovima i integrisani fotonaponski sistemi u urbanim sredinama su pogođeni zaprljanošću koja je uglavnom izazvana blizinom prometnih ulica, fabrika, elektrana na fosilna goriva, itd., a tokom grejne sezone dodatno i korišćenjem toplana, kotlarnica i individualnih stambenih sistema za grejanje koji obično koriste fosilna goriva.
PV module u Srbiji uglavnom očiste padavine i vetar, ali ponekad oni nisu dovoljni da bi se postigla efikasnost PV modula specificirana od strane proizvođača, naročito kada su moduli postavljeni blizu antropogenih izvora emisije čestica (npr. u blizini dimnjaka). Ispitivanje uticaja zaprljanosti PV modula vršeno je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu. Tokom tri grejne sezone u Nišu, smanjenje snage horizontalno postavljenog PV modula bilo je u intervalu 7,2-87,2%, a optimalno postavljenog modula u intervalu 7,2-30,6%, pri čemu je zaključeno da zaprljanost PV modula ne može da se zanemari.
U cilju postizanja što manje zaprljanosti PV modula i izbegavanja njihovog čišćenja, važno je razmotriri pozicioniranje PV modula pre instaliranja, i podstaći naprednije inovacije u dizajnu i proizvodnji integrisanih fotonaponskih sistema i PV modula.
Кључне речи :
Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ А - Наука материје, кондензоване материје и физикa чврстог стања
Датум:
05.07.2023.
Contemporary Materials 2023 - Savremeni materijali
Датотека уз рад
(17.13 KB)
