1. Jasminka Sadadinović,
Federation of Bosnia and Herzegovina
, Bosnia and Herzegovina
Особине наночестица као носача лијекова су висока стабилност, висок капацитет везивања лијека, могућност везивања и хидрофилних и хидрофобних супстанци као и могућност контролираног ослобађања лијека у организму. Наночестице као носачи лијекова се дефинишу као субмикронске (<1μм) колоидне честице. Ова дефиниција подразумјева наносфере у којима је лијек апсорбиран, отопљен или распршен унутар матрице (хомогени матриксни систем) и нанокапсуле у којима је лијек физички одвојен полимерном мембраном (језгро/љуске структуре). Алтернативно, лијек се може ковалентно везати на површини наночестице. Наночестице су израђене од биокомпатибилних и биоразградивих полимера, који могу бити природни (нпр. желатина, албумин) или синтетски (нпр. Полилактид (PLA), полигликолид (PGA) полигликолид (PGL), полиактид-ко-гликолид (PLGA), полиметилметакрилат (PMMA), полиалкилцијаноакрилат (PACA), полистирен (PS), етилцелулоза (EC) и др. У тијелу, лијек који је везан за наночестицу ослобађа се из матрице дифузијом, отапањем, ерозијом полимера или деградацијом. Концепт циљане терапије подразумијева подесан носач колоидног или полимерног карактера на који је везана (хемијском везом или сорпцијом) љековита супстанца, при чему носач треба да усмјери односно одведе активну супстанцу тачно до одређеног органа или групе ћелија гдје би она требало да се ослободи и дјелујe. Носач одређује пут и судбину лијека у њему, омогућавајући да лијек контролираном брзином напушта систем.
Кључне речи :
Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ Б: Биоматеријали и наномедицина
Датум:
04.06.2013.
Бр. отварања:
209
Contemporary Materials - 2013 - Савремени материјали
Датотека уз рад
(54.54 KB)
