1. Bojan Škorić, Serbia
2. Nikola Davidović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Istočnom Sarajevu::,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
3. Слободан Обрадовић, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Istočnom Sarajevu::,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
4. Borislav Đorđević, Institut Mihajlo Pupin, Serbia
5. Valentina Timčenko, Institut Mihajlo Pupin, Serbia
Magnetni diskovi (HDD) još uvek predstavljaju osnovu za skladištenje velikog broja podataka. S druge strane dimenzije su praktično dostigle svoje teoriske granice. Zahtevi koji se postavljaju su u velikoj meri protivrečni: što veća brzina, kapacitet i pouzdanost a što manja cena zapamćene informacije. Korišćenjem nizova nezavisnih (i jeftinih) uparenih diskova (RAID) moguće je u velikoj meri ostvariti sve ove zahteve. Postoji više načina da se realizuju RAID nizovi ali se u praksi najviše koriste: RAID 0 za povećanje kapaciteta i brzine čitanja i RAID 5 koji dodatno osigurava pouzdanost podataka i mogućnost oporavka u slučaju otkaza jednog diska. U praksi se koristi i njihova kombinacja: RAID 50. Karakteristike nizova uparenih diskova zavise od mnogih parametara: veličine niza (N, broj diskova), veličine bloka podataka na disku (Stripe Unit, SU), radnog opterećenja (workload), dubine reda (Queue Depth, QD). Konačne performanse zavise od podešavanja ovih parametara i u slučaju lošeg izbora niz diskova može imati slabije performanse od jednog diska. U radu su date uporedne karakteristike brzina čitanja i upisa podataka kod nizova uparenih diskova: RAID 0, RAID 5 i RAID 50. Merenja brzina upisa i čitanja za sve tri vrste RAID nizova urađena su za različite veličine blokova podataka na disku (SU): vrlo male 8KB, srednje 64KB i vrlo velike 1MB.
Кључне речи :
Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ А - Наука материје, кондензоване материје и физикa чврстог стања
Датум:
03.08.2020.
Contemporary Materials 2020 - Савремени материјали
Датотека уз рад
(107.73 KB)
