APSTRAKT: Cilj ovog rada je razmatranje nadolazećih paradigmatskih postavki episteme posthumanizma i transhumanizma u delima australijskog autora naučne fantastike Greg Igana. Greg Igan se u svojim delima bavi temama naučne fantastike prema kome se budućnost ogleda u proliferaciji digitalizacije čoveka do stadijuma nastanka jednog novog post-čoveka, replike humaniteta. Romani Distres, Dijaspora i Grad permutacije oslikavaju mnoštvo mogućih futurističkih svetova, čiji realitet počiva na materijalnosti i virtuelnosti i svetovima unutar svetova matrice i meta-virtuelnim svetovima. Cilj ovog rada je da se utopijski i distopijski diskurs sagledavaju sa stanovišta tačke gledišta i relativiteta onoga što nazivamo utopijom ili distopijom, jer subjektivitet kreira opozicije pozitivnog i negativnog. Polazeći od Platonovih polisa u virtuelnom svetu, Iganov projekat može se sagledati kao entuzijastički ideal budućnosti posthumaniteta, ali ne i bez svojih negativnih implikacija, jer moućnost večnog života produkuje zapitanost nad svrhom egzistencije i problematiku samoće, kao i klasna raslojavanja u virtuelnom prostoru. Rad će se baviti analizom utopijske i distopijske poetike društava budućnosti Greg Igana, kroz analizu savremenih teoretičara: Žana Bodrijara, Žan Fransoa Liotara, Fredrika Džejmsona, Žaka Deride, Deleza i Gatarija, kiborg teoretičarki Done Haravej i N. Ketrin Hejls, kao i posthumanističkim teoretičarima poput Reja Kurcvejla, Roberta Peperela i Kris Hejbls Greja.
Кључне речи :
Тематска област:
Хуманистичке науке
Датум:
31.10.2013.
Бр. отварања:
178
6. naučno-stručni skup Studenti u susret nauci sa međunarodnim učešćem - STES
