U svim inženjerskim disciplinama, funkcionalnost i pouzdanost jednog uređaja najviše zavisi od dizajna i korišćenih materijala. To posebno dolazi do izražaja kod nuklearnih sistema, gde se materijali dovode do granica izdržljivosti, i gde se pojavljuju efekti na koje se ne nailazi u drugim primenama. U nuklearnim sistemima materijali su istovremeno izloženi visokim temperaturama i pritiscima, stresu, i visokim radijacionim poljima. Većina današnjih komercijalnih lakovodnih reaktora je licencirana za 40 godina rada, ali im se sve češće licenca produžava na 60 a moguće i 80 godina. Degradacija materijala u nuklearnim reaktorima je oduvek predstavljala veliki problem. U slučaju produžavanja radnog veka, pronalažanje materijala koji će moći da opstanu pod tako ekstremnim usloima i to na duže vreme može da predstavlja nepremostivi problem. Pored problema sa izdržljivošću materijala u današnjim nuklearnim elektranama, na još veće izazove se nailazi pri dizajniranju budućih reaktora, jer se pred njih postavljaju još teži izazovi. Na primer, kao hladioci budućih reaktora četvrte generacije pojavljuju se tečni metali i rastopljene soli, što dovodi do potpuno novih zahteva. Mada je korozija materijala uvek predstavljala problem, mnogo više temperature rada budućih reaktora stvaraju dodatne teškoće. U ovom radu ćemo dati pregled problema sa materijalima koji se koriste u dizajnima postojećih kao i budućih nuklearnih reaktora.
Кључне речи :
Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ А: Наука материје, кондензоване материје
Датум:
13.05.2013.
Бр. отварања:
240
Contemporary Materials - 2013 - Савремени материјали
Датотека уз рад
(72.00 KB)
