1. Dragana Bulut,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
Познато је како особе са инвалидитетом по бројности чине највећу мањину на свијету, која има своје специфичности као и свака друга. Но, често се догоди да особе са инвалидитетом не могу равноправно функционисати у друштву, а за то је криво друштво као цјелина. Посљедњих тридесетак година све се више почиње радити на пуноправном укључивању особа са инвалидитетом у живот заједнице, али тек посљедњих неколико година та тема је постала много актуелнија.
Овај рад написан је са циљем да се представи положај особа са инвалидитетом у друштву, као и проблеме са којима се ова друштвена група свакодневно сусреће.
Када данас разматрамо или анализирамо положај и проблеме инвалидних лица, не можемо а да се не осврнемо на постојање социјалних предрасуда које још живе у свијести великог броја грађана. Проблем постаје сложенији и тежи када се имају у виду основне карактеристике предрасуда и њихов снажан утицај на понашање људи. У теоријском смислу, предрасуде укључују у себе позитиван и негативан однос према појавама и објектима стварности, али најчешће се под предрасудама подразумјева логички неоснован, упорно одржаван и емоцијама праћен негативан однос. У том значају, предрасуде подразумјевају осуђивање, потцјењивање и спремност да се приступи акцији против група или појава према којима постоје предрасуде.
У свакодневним комуникацијама овом појму се придаје још уже значење: то су негативни ставови прије свега према појединим групама људи или према припадницима неке расе или неке етничке групе. Овакви ставови имплицитно садрже негативне емоционалне реакције према свим особама које се опажају као другачије од особа које улазе у састав групе којој припадају. Када се анализирају друштвени ставови према хендикепиранима у савременим условима, треба констатовати значење позитивних промјена до којих се све више долази, али не смије се занемарити и податак, који сугеришу нека инострана истраживања да још око 50% грађана задржава негативне ставове према инвалидима. Оваква оцјена сигурно не иде на руку инвалидима, јер ако таква особа није сигурна да ће бити добро прихваћена у друштву у којем живи и остварује контакте, она ће сасвим природно испољавати слабију мотивисаност за сопствени развој, постаће бојажљива, несигурна, трајно зависна и несамостална, показиваће већи степен анксиозности. Несумњиво је да све ово представља додатну баријеру у процесу социјалне интеграције сваке хендикепиране особе.
Рад се бави социјалним предрасудама као основним проблемом, односно препрекама које настају у друштвеном функционисању особа са инвалидитетом, а које се највише исполјавају приликом социјалне интеграције.
Кључне речи :
Тематска област:
Друштвене науке
Датум:
01.11.2013.
Бр. отварања:
186
6. naučno-stručni skup Studenti u susret nauci sa međunarodnim učešćem - STES
