1. Duško Dudić, Department of Chemistry, University of the Free State, Private Bag X13, Phuthaditjhaba, 9866 South A, Serbia
Неуралне протезе су импланти који омогућавају комуникацију између спољашњег хардвера и нервног ткива, оне се састоје од погодног дизајнираног електронског склопа и електрода које су у контакту са нервним ткивом. Опште прихваћени метод комуникације неуралне протезе са спољашњим уређајима је бежична комуникација путем радиофреквентне везе, при томе електрично напајање протезе се постиже индукцијом у калему који је део протезе. За напајање овако дизајнираних неуралних протеза потребна је електрична снага реда величине 50 mW или више. Ослобађање топлоте из неуралне протезе изазива загревање околних ткива што представља значајан проблем. У случају неуралних протеза малих димензија, што је уобичајен захтев, пораст температуре у околном ткиву може достићи и до неколико степени целзијуса. У овом раду је представљен један нов концепт комуникације са електронским имплантом који се заснива на анализи наизменичне струје која протиче кроз део тела у коме се имплант налази. Радни део импланта су LC кола која су у присуству нервних сигнала способна да мењају фреквентну карактеристику струје која протиче кроз имплант, такође овај исти концепт би могао да омогући нервну стимулацију. Укупна електрична снага која је потребна за рад предложене неуралне протезе износи око 10 µW, што је више од три реда величине мање од електричне снаге потребне за рад бежичне индуктивно спрегнуте неуралне протезе. Примена овог новог "диелектричног" концепта рада неуралних протеза би елиминисала проблем загревања ткива које окружује протезу.
Кључне речи :
Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ Б - Биоматеријали и наномедицина
Датум:
09.07.2019.
Contemporary Materials 2019 - Савремени Материјали
