1. Jelena Živković, University of Niš Faculty of Medicine, Serbia
2. Milena Radenković, University of Niš Faculty of Medicine, Serbia
3. Sanja Stojanović, University of Niš Faculty of Medicine, Serbia
4. Jelena Najdanović, University of Niš Faculty of Medicine, Serbia
5. Vladimir Cvetković, University of Nis, Faculty of Sciences and Mathematics, ::Visegradska 33, Serbia
6. Марија Вукелић-Николић, Институт за биологију и хуману генетику, Медицински факултет, Универзитет у Нишу, 1800 Ниш, Србија, Serbia
7. Ivica Vučković, Clinic for dental medicine, Niš, Serbia
8. Nenad Ignjatović, Institute of Technical Sciences of the Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade, Serbia, Serbia
9. Stevo Najman, Faculty of Medicine, University of Niš, Serbia
Данашњи приступ репарацији и регенерацији ткива често подразумева употребу различитих биоматеријала, самостално или у комбинацији са ћелијама и/или факторима раста. Сви материјали, без обзира да ли су природног порекла или синтетисани, изазивају реакцију околног ткива након имплантације. Ова реакција подразумева низ повезаних догађаја од којих коначно зависи да ли ће имплантирани материјал бити добро прихваћен и обавити своју примарну улогу. Сваки материјал за организам представља страно тело и иницира пролазну инфламаторну реакцију, чија дужина трајања и интензитет умногоме одређују његову даљу судбину. На то утиче хемијски састав материјала, величина и облик његових гранула, порозност, компактност, као и степен биодеградабилности. Тако, судбина материјала може кренути једним од два пута: ка доброј интеграцији са околним ткивом, подршци ћелијама са којима интерагује и, код биодеградабилних материјала, замени здравим, функционалним ткивом, или ће пак изазвати снажан и продужен инфламаторни одговор који резултује потпуном изолацијом материјала од остатка ткива дебелом фиброзном капсулом. In vivo испитивања одговора ткива на имплантирани биоматеријал подразумевају истраживања на различитим анималним моделима и у различитим ткивима, са ортопичним или ектопичним имплантацијама. У овом раду ће бити дат преглед наших in vivo истраживања на различитим моделима имплантација. Користили смо ортопичне моделе за формирање кости код пацова и кунића и моделе супкутаних имплантација различитих биоматеријала мишевима и пацовима. За анализу импланата и околног ткива у временским периодима раног и касног одговора коришћене су бројне методе као што су хистолошка бојења, хистоморфометрија, имунохистохемија, СЕМ, радиографске методе, анализа специфичне експресије гена и друге. In vivo анимални модели у сврху претклиничких испитивања важни су за добијање смерница за клиничку примену.
Кључне речи :
Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ Б - Биоматеријали и наномедицина
Датум:
16.08.2022.
Contemporary Materials 2022 - Savremeni materijali
Датотека уз рад
(41.00 KB)
