1. Ognjenka Janković, Медицински факултет Бања Лука ,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
2. Renata Josipović, Медицински факултет Бања Лука ,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
3. Radmila Arbutina, Медицински факултет Бања Лука ,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
4. Игор Ђукић, Медицински факултет Бања Лука ,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
5. Мирјана Умићевић Давидовић, Медицински факултет Бања Лука ,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
6. Маријана Араповић Савић, Медицински факултет Бања Лука ,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
7. Verica Pavlić, PHI Institute of Dentistry, Banja Luka,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
8. A. Arbutina, Медицински факултет Бања Лука ,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
Увод: Композитни материјали се контрахују током процеса полимеризације, што умањује њихову клиничку вриједност. Модификације у саставу композитних материјала су се показале недовољним за компензацију полимеризацијског скупљања, па се покушало са модификацијом полимеризацијских програма.
Циљ: Циљ овог рада је био да се провјери утицај различитих техника полимеризације на полимеризацијско скупљање код кавитета V класе.
Материјал и методе: У испитивању је кориштено 30 преткутњака, ,подијељених у три групе. На свим зубима су испрепарисани кавитети V класе, рестаурисани вестибуларно самонагризајућим течним композитом Vertise flow, а орално течном смолом Filtek Flow .За полимеризацију је кориштена Лед лампа са три програма свјетлосне полимеризације: High Power, Low Power и Soft smart. Узорци су потом потапани у 50 % AgNO3,а затим у 10 % раствор фото развијача. Линеарни продор боје, оклузално и гингивално, оцјењиван је уз помоћ бинокуларне лупе са микрометарским размјерником.
Резултати: Добијени резултати су показали да је укупан линеарни продор боје код зуба полимеризованих класичном техником полимеризације (4,46 µm) био нешто већи у односу на продор боје код полимеризованих софт старт техником полимеризације(4,27 µm) и нешто мањи у односу на продор боје код полимеризованих пулсном техником полимеризације (5,54 µm). Статистички значајне разлике у линеарном продору боје у зависности од технике полимеризације није било (p=0,057), иако су вриједности линеарног продора боје софт старт технике нешто ниже него пулсне и класичне технике.
Закључак: Нешто бољи резултати приликом примјене софт старт технике полимеризације објашњавају се тиме што је то двофазна техника, која у почетном периоду полимеризационог циклуса ангажује ирадијансе мањих вриједности, за којим сллиједи полимеризација пуног интензитета.
Кључне речи :
Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ Б - Биоматеријали и наномедицина
Датум:
26.04.2016.
Contemporary Materials 2016 - Савремени Материјали
Датотека уз рад
(63.17 KB)
