Glavne smernice za pisanje naučno-istraživačkog rada
Nakon završetka svakog istraživačkog rada, radi prezentovanja dobijenih rezultata, autorima predstoji i pisanje naučno-istraživačkog rada. U želji da se umanje eventualne poteškoće tokom pisanja rada, kao i da se ubrza i ujednači tehnički izgled istih, u tekstu koji sledi navode se metodološke i tehničke smernice, na koje svaki autor treba da obrati pažnju.
Pisanje istraživačkog rada treba sprovesti na osnovu unapred osmišljenog plana, koncepta, koji od početka do kraja u svim svojim pojedinostima treba da bude potpuno jasan. Za svako istraživanje, plan pisanja sadrži strukturu rada i uži plan unutar svake strukture, unutrašnju strukturu.

Struktura rada obuhvata sledeće delove: naslov rada, rezime, uvod, listu simbola, materijal i metodiku rada, rezultate istraživanja i diskusiju, zaključak, zahvalnost i citiranu literaturu. Ovi delovi strukture navode se kao podnaslovi u radu, a svaki od njih ima svoju unutrašnju strukturu, koja će u daljem tekstu biti definisana i opisana.

Naslov rada
Naslov rada je potvrđena ili modifikovana radna formulacija zadatka istraživanja. Naslov treba da bude kratak, jasan, precizan, privlačan i inventivan. Preporučuje se da maksimalna dužina naslova bude 70 karaktera.

Rezime
Rezime je sažeto prikazivanje sadržine čitavog rada. U rezimeu se prikazuju:
- Svrha i cilj istraživanja, odnosno ispitivanja;
- Primenjena metoda rada;
- Ostvareni rezultati, uz naglašavanje njihovih ključnih vrednosti;
- Bitni zaključci
Rezime omogućava da se sa dobijenim rezultatima upozna i svetska naučna javnost, zato se piše i na jednom od svetskih jezika, najčešće engleskom. Dužina teksta rezimea je 200 - 250 reči.

Ključne reči:
U produžetku rezimea navode se ključne reči na srpskom jeziku. Obično se odabere do 6 najznačajnijih reči koje asocijativnim svojstvima najbolje prezentuju bit rada. Skup reči odrediti tako da su prethodne reči najznačajnije za sadržaj prethodnih, tj da sa leva na desno značaj reči opada.

Summary
To je isti tekst rezimea, samo preveden na engleski jezik.

Keywords:
Prevod ključnih reči na engleski. Jako je važno da prevod bude adekvatan, precizan i kvalitetan.

Uvod
Uvodom treba da obuhvatiće:
- područje istraživanja,
- podatke drugih autora koji su poslužili za sopstvena istraživanja ili su bili predmet proveravanja,
- cilj istraživanja, odnosno pitanja na koja će rad dati odgovore.
Bitan deo uvoda predstavlja i prikaz ranijih radova na istu temu. Na taj način se ideja rada i cilj istraživanja povezuju sa onim što je ranije rađeno, a čitaocu se pojašnjuje na čemu se zasniva dalje istraživačko saznanje. To znači da literaturu u uvodu navodimo tako što se potpuno sagleda šta je do tada istraženo, šta je sve objašnjeno, odnosno šta bi još trebalo istražiti. Pozivanje na literaturu u tekstu može se uraditi na dva načina:

1. navodi se prezime autora i broj (u uglastim zagradama) pod kojim je zaveden u spisku literature na kraju rada, ili
2. navodi se samo redni broj izvora (u uglastim zagradama) u spisku literature, bez prezimena autora.

Lista simbola
Lista simbola se navodi ako se u radu operiše sa više od pet simbola. Simbole u listi navesti po abecednom redu, potom grčka slova, pa brojne oznake. Iza simbola, a pre njegovog naziva, navesti jedinicu mere. Koristiti isključivo SI sistem jedinica. Ako u radu ima do pet simbola, onda odmah nakon jednačine navesti simbole se dimenzijama i značenjima.

Materijal i metode rada
Ovim poglavljem prikazuje se materijal koji je obrađivan, kriterijumi koji su uzeti u obzir prilikom odabira materijala itd Takođe, treba prikazati metodiku rada tako da se čitalac može upoznati sa načinom na koji je autor izveo istraživanje. To znači da treba predočiti sve detalje o korišćenim instrumentima, aparatima, priboru, kao i postupcima ispitivanja, tako da i drugi istraživači mogu ponoviti sve opisane postupke. Treba iskazati verovatnoću iskaza i područje greške merenja. Za materijal treba navesti sva svojstva, ako je potrebno i fizička i hemijska, količinu, kao i mesto uzimanja.

Rezultati i diskusija
Najvažniji, ujedno i najteži deo rada, sastoji se u interpretaciji dobijenih rezultata. Ovde se sa kvantitativnih činjenica prelazi na razmatranje, uočavanje odnosa, donošenje ocena i sudova, potvrde ili odbacivanja prethodno postavljene hipoteze (zadatka istraživanja). Interpretacija rezultata je najčešće tekstualna, ali sa vrlo sažetim i preciznim ocenama. Važno je odvojiti bitno od nebitnog i ne izostaviti razmišljanje o iznesenim činjenicama. Pri prezentovanju brojnih i statističkih rezultata treba navesti pouzdanost, odnosno grešku merenja. U diskusiji treba istaći da li se dobijeni rezultati, kao i opšta razmatranja poklapaju ili ne sa ranijim rezultatima, mišljenjima ili stavovima drugih autora. U slučaju da se zapažaju značajne razlike, treba istaći u čemu se one sastoje, i koji je moguć uzrok tome. Autor treba da iznese i one rezultate koji negiraju njegovu hipotezu.

Zaključak
Autor potvrđuje (ne) ispravnost primenjenih metoda, ističe važnost dobijenih rezultata, i ukazuje na mogućnost daljeg istraživanja istog problema. Zaključak treba da bude koncizan i precizan. Ne treba da prelazi deseti deo obima celog rada.

Zahvalnost
Ukoliko autor smatra de je potrebno, na kraju rada se navode imena svih onih koji su pomogli i doprineli njegovoj realizaciji.

Literatura
U spisak literature unose se izvori koje je autor koristio prilikom izrade svog rada (časopisi, knjige, zbornici radova, studije, priručnici, web stranice ...). Lista literature se navodi po redosledu pojavljivanja, uz odgovarajuću numeraciju. Posebnu pažnju treba obratiti prikazu korišćene literature. On treba da bude jednoobrazan i da čitaocu omogućava lako pronalaženje originala. Kada je literaturni izvor knjiga: redni broj literature, prezime i inicijal imena prvog autora, prezime i inicijal imena ostalih autora, godina izdanja (u malim zagradama), naslov knjige, izdavač, mesto izdanja. Kada je literaturni izvor zbornik radova: redni broj literature, prezime i inicijal imena prvog autora, prezime i inicijal imena ostalih autora, godina izdanja (u malim zagradama), naslov rada, naziv zbornika, izdavač, mesto izdanja. Kada je literaturni izvor časopis: redni broj literature, prezime i inicijal imena prvog autora, prezime i inicijal imena ostalih autora, godina izdanja (u malim zagradama), naziv časopisa, broj izdanja, broj početne stranice, mesto izdanja. Kada je literaturni izvor web stranica: redni broj literature, celokupni link do stranice (ne samo naziv sajta).

Datum: 07.10.2010.