1. Jelica Davidović, Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu, Serbia
2. Verica Dimitrijević, Serbia
Saobraćajne nezgode godišnje ugase oko 1,35 miliona ljudskih života širom sveta. Istraživanja su pokazala da veliki uticaj na nastanak saobraćajnih nezgoda ima umor vozača. Devedesetih godina prošlog veka psihološki aspekt umora je definisan kao nedostatak energije da se obavlja bilo koja aktivnost i kao glavni uzroci umora izdvajaju se: nedostatak sna, biološki sat, vreme rada, monotoni zadaci, individualne karakteristike vozača koje obuhvataju i zdravstveno stanje. Na kognitivnom nivou istraživanja povezuju umor i pospanost sa smanjenjem budnosti, produženim vremenom reagovanja, lošom memorijom, psihomotornom koordinacijom i sporijom obradom informacija i donošenja odluka. Umor nastaje postepeno i pre nego što „savlada vozača“, telo šalje „alarme“ ukazujući na problem. Savremeni čovek, često ne shvatajući značaj tog alarma zanemaruje ga i nastavlja vožnju. Kao posledica vožnje pod uticajem umora javljaju se saobraćajne nezgode, čije su najčešće posledice teške telesne povrede i smrtno stradanje. Cilj ovog rada je da se definiše koji su to znakovi koje telo šalje vozaču kako bi ga upozorilo da je umoran i koji je to znak nakon kojeg vozač mora da prekine vožnju.
Ključne reči :
Tematska oblast:
Upravljanje bezbjednošću saobraćaja
Datum:
15.10.2019.
VIII Međunarodna konferencija Bezbjednost saobraćaja u lokalnoj zajednici
Datoteka uz rad
(1,011.84 KB)
