1. Suzana Apostolov, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Serbia
2. Dragana Mekic, University of Novi Sad, Faculty of Sciences, Department of Chemistry, Biochemistry and Environmental, Serbia
3. Gorana Mrđan, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, Serbia
4. Borko Matijević, Serbia
5. Đenđi Vaštag, Serbia
Poslednjih godina je zabeležen značajan porast broja studija usmerenih na dizajn i sintezu jedinjenja sa potencijalnom biološkom i farmakološkom primenom. Posebna pažnja je usmerena na molekule sa antitumorskim dejstvom, među kojima se izdvajaju tiokarbazoni i njihovi homolozi – tiokarbohidrazoni. S obzirom da je razvoj lekova složen, dugotrajan i finansijski zahtevan proces, njegova optimizacija u ranoj fazi podrazumeva primenu QSAR (Quantitative Structure–Activity Relationship) pristupa. Pravilnim izborom molekulskih deskriptora je omogućena kvantifikacija uticaja strukturnih promena na biološku aktivnost novog jedinjenja pre njegove sinteze, čime se smanjuje potreba za opsežnim eksperimentalnim ispitivanjima. Lipofilnost, kao jedan od ključnih deskriptora, je za tiokarbohidrazone određena hibridni postupkom – računski, primenom odgovarajućih softvera (standardno merilo lipofilnosti, logP) i eksperimentalnim putem, primenom tankoslojne hromatografije na obrnutim fazama (hromatografski parametri, RM0 i m). Ispitivanja su ukazala da na hromatografsko ponašanje proučavanih derivata tiokarbohidrazona značajniji uticaj ima priroda prisutnog supstituenta, nego primenjeni organski modifikator. Usaglašenost između hromatografski i softverski dobijenih vrednosti lipofilnosti, odnosno vrednosti parametara akutne toksičnosti (EC50), je ispitana primenom metode linearne regresije, pri čemu su dobijeni zadovoljavajući matematički modeli.
Ključne reči :
Tematska oblast:
Datum:
08.08.2025.
Contemporary Materials 2025 - Savremeni Materijali
Datoteka uz rad
(78.50 KB)
