Универзитет у Бањој Луци основан је 07. новембра 1975. године.
Универзитет у Бањој Луци има 16 факултета и једног прикљученог члана - Високу школу унутрашњих послова, са 56 студијских програма на којима ради око 650 професора, 400 асистената и 450 административних службеника. Тренутно на Универзитету студира око 17.000 студената. До сада је на Универзитету у Бањој Луци дипломирало више од 26.000 студената, 700 специјалиста, 650 магистара и 300 доктора наука.
Већина факултета Универзитета у Бањој Луци налази се у два кампуса смјештена недалеко од обала ријеке Врбас, у непосредној близини центра града. У кампусима се налазе студентски домови са ресторанима, спортским теренима, студентским клубовима и Универзитетским рачунарским центром. Универзитет у Бањој Луци располаже са неопходним учионичким просторијама веома разноврсног облика и величина, од амфитеатара, средњих и мањих учионица, читаоница и библиотека, до лабораторија и рачунарских сала. Укупна површина учионица износи око 16.000 m2, а лабораторијског простора oko 10.000 m2. Већина учионица опремљена је видео пројекторима и рачунарима за приказивање дигиталних наставних садржаја, а у плану је набавка интерактивних електронских табли, тзв. „паметних“ табли. Универзитет располаже са преко 20 рачунарских сала са 24 часовним приступом интернету. Библиотеке располажу са око 185.000 књига, а претплаћене су на 75 научних часописа.
Од школске 2006/07. на Универзитету у Бањој Луци почела је примјена Болоњског процеса у настави на свим студијским програмима, иако су са болоњском реформом поједини факултети кренули и раније. Усвојен је тростепени систем студија: додипломски (bachelor), дипломски (master) и докторски студиј. Уведен је ECTS систем вредновања предмета и укупног оптерећења студента. Уведен је принцип годишњег оптерећења студента до 60 ECTS бодова. При обнављању године студент бира предмете из наредне године да допуни своје оптерећење и да му тако година буде испуњена обавезама и резултатима. Да би се олакшао студиј и повећала пролазност студената, у наставним плановима доминирају једносеместрални предмети, а испитивање студената се обавља по дијеловима, у облику колоквија, тестова, семестралних и домаћих радова, израде пројектних задатака, итд. Прати се и вреднује и активност студента у току наставе и тако подстиче интерактивност наставног процеса.
Сви студијски програми на Универзитету у Бањој Луци лиценцирали су први циклус студија, а готово сви други циклус студија. Електротехнички факултет лиценцирао је и трећи циклус студија, што је ове године учинио и Пољопривредни факултет.
На факултетима који су нешто раније почели са примјеном болоњских принципа, Електротехничком, Пољопривредном, Архитектонско-грађевинском и Филозофском, већ смо добили прве bachelor-е. У току ове и наредне школске године, у зависности траје ли први циклус три или четири године, имаћемо студенте са дипломом првог циклуса на свим студијским програмима Универзитета. Након тога ће на свим организационим јединицама започети организација и другог циклуса студија. Наставни планови и садржаји наставних предмета се повремено побољшавају („tuning“ процес) да би се што објективније утврдила њихова ECTS вриједност и да би што боље доприносили исходима учења. У плану су даљња побољшања попут усаглашавања садржаја неких наставних предмета на различитим студијским програмима са циљем стварања претпоставки за унутрашњу мобилност студената и рационалније извођење наставних активности на Универзитету.
