1. Драган Вујадиновић, Технолошки факултет у Источном Сарајеву,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
2. Svetlana Pelemiš, Технолошки факултет у Источном Сарајеву,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
3. Milan Vukić,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
4. Весна Гојковић Цвјетковић, Технолошки факултет у Источном Сарајеву,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
Истраживања у науци о храни све више се фокусирају на употребу биополимера у областима као што су активно паковање и инкапсулација адитива. Паковање хране пружа широк спектар функција које штите нутритивну вриједност хране и интегритет ланца снабдијевања. Међутим, потенцијални ризик по људско здравље је употреба компоненти и супстанци у производњи ових полимера, које у додиру могу мигрирати из амбалаже у храну. Најчешћи сировине за производњу биоактивних мономера су остаци из пољопривредно-прехрамбене производње и нуспроизводи. Наноматеријали или наноструктурисани материјали често се користе као средство за побољшање механичких и физичких особина, као што су пропусност за влагу и гасове, антимикробне или антиоксидативне способности и друге апликације за производњу активне и интелигентне амбалаже. Својства биополимера, попут биоразградивости у производу, могу довести до додатних извора ризика који се не запажају у пластикама на бази фосилних горива. Посебан проблем представљају хронични ризици, који се првенствено односе на присуство алергена, биотоксина, наноматеријала и загађивача из процеса. Мали број студија до сада се озбиљније бавио овим питањима, а досадашња истраживања су се углавном фокусирала на постизање резултата у смислу побољшања особина биополимера која су упоредиви са полимерима на бази фосилних горива. Стога је циљ ове студије био анализирати ризике по здравље људи које представља употреба биополимерних материјала у директном контакту са храном.
Кључне речи :
Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ Б - Биоматеријали и наномедицина
Датум:
10.08.2021.
Contemporary Materials 2021 - Савремени материјали
