1. Јелица Давидовић, Саобраћајни факултет Универзитета у Београду, Serbia
2. Верица Димитријевић, Serbia
Саобраћајне незгоде годишње угасе око 1,35 милиона људских живота широм света. Истраживања су показала да велики утицај на настанак саобраћајних незгода има умор возача. Деведесетих година прошлог века психолошки аспект умора је дефинисан као недостатак енергије да се обавља било која активност и као главни узроци умора издвајају се: недостатак сна, биолошки сат, време рада, монотони задаци, индивидуалне карактеристике возача које обухватају и здравствено стање. На когнитивном нивоу истраживања повезују умор и поспаност са смањењем будности, продуженим временом реаговања, лошом меморијом, психомоторном координацијом и споријом обрадом информација и доношења одлука. Умор настаје постепено и пре него што „савлада возача“, тело шаље „аларме“ указујући на проблем. Савремени човек, често не схватајући значај тог аларма занемарује га и наставља вожњу. Као последица вожње под утицајем умора јављају се саобраћајне незгоде, чије су најчешће последице тешке телесне повреде и смртно страдање. Циљ овог рада је да се дефинише који су то знакови које тело шаље возачу како би га упозорило да је уморан и који је то знак након којег возач мора да прекине вожњу.
Кључне речи :
Тематска област:
Управљање безбједношћу саобраћаја
Датум:
15.10.2019.
VIII Међународна конференција Безбједност саобраћаја у локалној заједници
Датотека уз рад
(1,011.84 KB)
