https://www.high-endrolex.com/10

eKonferencije.com: Нано-модификовани акрилатни материјали за базу протезе са антимикробним дјеловањем - могућности и ограничења

Нано-модификовани акрилатни материјали за базу протезе са антимикробним дјеловањем - могућности и ограничења

1. Valentina Veselinović, University of Banja Luka, Medical Faculty, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
2. Rebeka Rudolf, University of Maribor, Faculty of Mechanical Engineering, Slovenia
3. Наташа Тртић, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
4. Verica Pavlić, PHI Institute of Dentistry, Banja Luka, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
5. Aleksandra Čairović, University of Belgrade, Faculty of Dental Medicine, Serbia

Оралне инфекције представљају чест и озбиљан клинички проблем код носиоца мобилних протеза. Недостатак акрилатних материјала за израду протеза је њихова пријемчљивост за микроорганизме и последично формирање микробног биофилма, што води ка развоју инфекција потпорних ткива базе протезе. Као ефикасно терапијско средство у борби против инфекција се већ дуги низ година користе антибиотици, међутим њихова неоправдана и прекомјерна употреба је довела до појаве бактеријских сојева резистентних на антибиотску терапију. Рјешење се тражи у развоју нових акрилатних материјала са додатком наночестица са антимикробним дјеловањем, који дјелују у два правца: превентивно, спречавајући адхеренције бактерија и гљивица на површини денталних рестаурација и терапијски, дјелујући на саме микроорганизме. Наночестице се све више користе као алтернатива антибиотицима и фунгицидима у борби против резистентних сојева бактерија и гљивица. Њихова предност се огледа у томе што већина механизама које бактерија може развити према антибиотицима не дјелују на наночестице. Антибактеријско дјеловање наночестица се одвија комбинацијом више различитих механизама укључујући индукцију оксидативног стреса, отпуштање металних јона и неоксидативне механизме. Сваки од поменутих механизама захтијева посебну генетску мутацију у ћелији бактерије како би развила резистенцију и из тог разлога бактерије тешко успостављају отпорност на антибактеријске наночестице, у чему се огледа велика предност примјене наночестица у медицини и стоматологији. Наночестице са антимикробним дејством се примјењују у виду површинских премаза или се дифузно инкорпорирају у сам материјал.
У овом прегледом раду се дискутује о механизмима антимикробног дјеловања наночестица, и тренутним могућностима и ограничењима оваквог вида терапије.

Кључне речи :

Тематска област: СИМПОЗИЈУМ Б - Биоматеријали и наномедицина

Датум: 21.07.2017.

Contemporary Materials 2017 - Савремени Материјали


Остали радови са конференције


Претражи радове

https://www.high-endrolex.com/10