1. Зорислава Бајић, Медицински факултет Бања Лука ,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
2. Тања Шобот, Медицински факултет Бања Лука ,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
3. Ђорђе Бајић, ЈЗУ Дом здравља Бања Лука ,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
4. Никола Шобот, klinicki centar republike srpske,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
Нанотехнологија 21. вијека показује прогресиван развој, уз све већу комерцијалну употребу наноматеријала. Изложеност људског организма наноматеријалима се остварује кроз кожу, путем крви, дисајног и пробавног тракта. Важан механизам нанотоксичности је повећана продукција реактивних кисеоничких врста (reactive oxygen species – ROS) са посљедичним развојем оксидативног стреса у хуманим ткивима. Неоргански наноматеријали (метали, оксиди метала, квантне честице) могу изазвати оксидативни стрес путем директне производње ROS или путем хемијских интеракција са биолошким компонентама. Органски наноматеријали (фулерени, карбонске наноцијеви, дендримери) индукују оксидативни стрес индиректно, ћелијски посредованим механизмима. То укључује активацију инфламаторног одговора, интеракцију са дијеловима ћелије или оштећење ћелијских компоненти (мембрана и митохондрија). Оксидативни стрес води у DNA оштећења, поремећаје ћелијских сигналних путева, цитотоксичност, апоптозу и карциногенезу. Супероксид дисмутазе, пероксидазе и каталазе су најистакнутији антиоксидативни ензими који имају важну улогу у превенцији и смањењу оштећења изазваних ROS.
Кључне речи :
Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ Б - Биоматеријали и наномедицина
Датум:
29.07.2017.
Contemporary Materials 2017 - Савремени Материјали
Датотека уз рад
(71.00 KB)
