1. Zorica Davidovic, Баргос Лоа д.о.о., Serbia
2. Новак Дамјановић, Паневропски Универзитет Аперион Бања Лука,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
Човек се од давнина бавио прерадом животињске коже тако да је практично развој кожарства уско везан са развојем људских потреба и развојем генерално. Основна операција добијања коже од сирове коже је штављење. Будући да сирова кожа временом, услед сушења постаје крута и ломљива, временом су се развијале нове технике и методе обраде сирове коже те се кожарство из занатства развило у нову привредно индустријску грану, а као тачком прелаза сматра се употреба Хрома.. Оно што карактерише индустрију коже је и велики саджај и велика потрошња воде те консеквентно и продукција великих количина отпадних вода. Наиме, полазна сировина, односно сирова кожа обично има следећи хемијски састав: 65% воде, 1% масти, 0,5% минералних материја и 23 % беланчевина. Оно што представња највећи проблем отпадних вода из индустрије коже јесте њихова каракеризација, односно неуједначени састав услед осцилација у хемијском саставу и основних процеса и начина обраде. Овакве отпадне воде су углавном повишене температуре, замућене, различите пХ вредности, имају висок садржај органских материја, а у зависности од врсте прераде и висок садржај јона тешких метала, површински активних материја, растварача, неорганских соли, боја и др.. Будући да наведени загађивачи имају доказано негативан утицај на животну средину, не само адекватно збрињавање ових отпадних вода, већ и превенција излива у животну средину је неопходна. Која ће се техника ремедијације употребити, зависи искључиво од полазне сировине, технологије прераде и окружења у коме се делатност обавља.
Кључне речи :
Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ Ц - Вода
Датум:
15.06.2015.
Contemporary Materials 2015 - Савремени Материјали
Датотека уз рад
(51.45 KB)
