1. Radmila Lišanin, Institut za nuklearne nauke ”Vinča”, 11000 Beograd (Srbija),, Serbia
2. Mitar Lutovac, FM Herceg Novi , Montenegro
3. Jelena Medić, Akademija strukovnih studija Šumadija (ASSŠ) – Odsek Trstenik, 37240 Trstenik (Srbija), Serbia
4. Danka Nišavić, Visoka škola ”Akademija za poslovnu ekonomiju”, 32000 Čačak (Srbija),, Serbia
Trenutno stanje u oblasti upravljanja komunalnim i industrijskim otpadnim vodama u Republici Srbiji nije adekvatno. Na osnovu izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije (SEPA) za 2021. godinu procenat populacije priključen na tretman urbanih otpadnih voda sa najmanje sekundarnim tretmanom iznosi približno 15,2%, što ukazuje na loše posledice na stanje životne sredine i održivi razvoj. Poslednji objavljeni podaci agencije SEPA govore da otpadne vode sadrže velike štetne količine cinka, bakra, hroma, arsena, olova, nikla i njihovih jedinjenja. Tehnologije koje se primenjuju za tretiranje mikrozagađivača u vodi zavise od fizičkih i hemijskih i bioloških svojstava jedinjenja prisutnog u vodi. Na bazi postojećih naučnih saznanja stručna javnost iz oblasti tretmana otpadnih voda pored standardnog mehaničkog postupka prethodne prerade i konvencionalnih fizičko hemijskih postupaka predlaže četiri komplementarna postupka za uklanjanje mikrozagađivača: Tretman mikrozagađivača biološkom razgradnjom; Obrada mikrozagađivača adsorpcijom; Oksidacija mikrozagađivača fizičko-termičkim tehnikama; Membransko odvajanje za zadržavanje mikrozagađivača. U radu je data statistička analiza učešća različitih vrsta mikropolutanata u otpadnim vodama u Srbiji.
Кључне речи :
Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ Ц - Вода
Датум:
26.08.2024.
Contemporary Materials 2024 - Savremeni Materijali
Датотека уз рад
(40.50 KB)
