1. Slaviša Đurđević, Albania
Cilj ovoga istraživanja je bio uporediti koncentraciju meloxicama (m) u sinovijalnoj tečnosti jatrogeno inflamiranog kolenog zgloba domaće svinje, unetog putem v.jugularis (iv.) i lokalno jontoforezom (EF).
Materijal: Uzorak je obuhvatio 20 mužjaka domaće svinje starih 5 nedelja, prosečne telesne mase 3950 g, podeljene u 2 grupe (A i B) od po 10 životinja. Metod rada: Medikament je aplikovan iv. grupi A u jednoj dozi, u koncentraciji 0,015g u 5 ml (vodeni rastvor). Grupi B je u koleni zglob EF aplikovana ista doza leka sa anode p=7x9cm, dok je anoda bila p= 6x8 cm. Primenjena je struja srednje jačine 4,55 mA u trajanju od 20 min (90,10mAmin).Četiri sata po aplikaciji leka urađena je aspiracija sinovijalne tečnosti kolena. Koncentracija leka u mikrogramima preparata po gramu tkiva određena je metodom tečnomasene spektrometrije(HPCL).
Rezultati istraživanja: Koncentracija m unetog iv. u sinovijalnu tečnost kolena grupi A iznosila je X±SD=7,14±0,25, dok je kod grupe B, unetog EF iznosila X±SD=88,74 ±0,32, uz vrednosti t-testa 17,85 i p<0,001.
Zaključak: Jontoforetskom aplikacijom leka postiže se visoko signifikantnija koncentracija COX2-inhibitora u lokalnom tkivu (sinovijalnoj tečnosti kolenog zgloba) u odnosu na iv. aplikaciju, uz snažnije jonsko delovanje in loco, duže zadržavanje i zaobilaženje sistemskih i neželjenih efekata, te se može predložiti kao metoda izbora kod artrita i šire u kliničkoj praksi.
Ključne reči :
Tematska oblast:
Savremeni principi u liječenju i rehabilitaciji zap
Uvodni rad:
Da
Datum:
14.06.2012.
Br. otvaranja:
510
Datoteka uz rad
(67.50 KB)
