1. Ivana Petronić, Albania
Uvod: Povrede brahijalnog pleksusa klinički se manifestuju slabom pokretljivošću ruke usled oštećenja senzomotornih perifernih nerava koji mogu biti različite etiologije, stepena i nivoa.
Cilj rada je da se na osnovu rane i kompletne dijagnostike i kontinuirane fizikalne terapije u što većoj meri povrati funkcija ruke posle oštećenja brahijalnog pleksusa.
Metode: Primena protokola dijagnostičkih metoda (kliničkih, neurofizioloških i radioloških) na osnovu kojih se diferencijalno dijagnostički postavlja dijagnoza oštećenja brahijalnog pleksusa i procena oštećenja, na osnovu koje se primenjuje fizikalna terapija. Posle svake završene serije vrši se klinička i neurofiziološka evaluacija na osnovu koje se odredjuju dalje metode lečenja.
Rezultati: Ukoliko klinički i neurofiziološki nema poboljšanja funkcije i znaka oporavka do 3 meseca indikovana je neurohirurška intervencija. Kod slučajeva sa nezadovoljavajućim rezultatima u starijem uzrastu primenjuju se mišićno tetivni transferi i osteotomija uz kontinuiranu primenu fizikalne tarpije i rehabilitacije te dece. Kod svih drugih slučajeva se shodno oporavku određuje program fizikalne terapije i rehabilitacije.
Zaključak: Fizikalna terapija kod dece sa oštećenjem brahijalnog pleksusa je individualna i sprovodi se kontinuirano do kraja rasta i razvoja deteta uz timski rad, a oporavak je specifičan i zavisi od stepena oštećenja i ranog započinjanja adekvatnog lečenja.
Кључне речи :
Тематска област:
Дјечија хабилитација и рехабилитација
Уводни рад:
Да
Датум:
02.07.2012.
Бр. отварања:
753
Датотека уз рад
(99.00 KB)
