Uvod. Osteopetroza je retka hereditarna metabolička bolest kostiju, prouzrokovana insuficijencijom osteoklasta. Zbog smanjene aktivnosti osteoklasta poremećen je proces remodelovanja kosti što dovodi do osteoskleroze trabekularne kosti i hiperostoze kortikalne kosti. Kosti su guste, sklerotične i krhke, a medularni prostor je sužen. Rad predstavlja prikaz slučaja pacijenta N. B. starog 42 god., po zanimanju metalostrugar. U ambulantu dolazi zbog bola u lumbalnom delu kičme, levom kuku i preponi, duž leve noge i trnjenja sedalnog predela. Nakon kliničkog pregleda i radiološke obrade lumbalne kičme i karlice (polja razređenja i zgušnjenja karličnih kostiju ) upućen na IOHB „ Banjica “ gde je urađena biopsija leve bedrene kosti i potvrđena patohistološka dijagnoza :osteopoikilozis ( benigna osteosklerotična displazija ). Od ostalih dijagnostičkih procedura urađena je osnovna laboratorija,PTH,markeri koštanog metabolizma osteokalcin i Beta crosslaps, DEXA (lumbalni deo KS: BMD 1,398g/cm², T- score L1-L4 + 2,1SD, Z- score +2,3SD, desni kuk : BMD 1,482g/cm²,T- score +2,9SD, Z- score+ 3,0SD) i EMNG donjih ekstremiteta.
Metodologija. Pacijent je uključen u intenzivan fizikalni tretman: magnetoterapija, elektroterapija, mehanoterapija i kineziterapijski program u 6 navrata tokom dvogodišnjeg praćenja. Prvi i drugi put u trajanju od 20 i 15 dana sa pauzom od mesec dana,a potom su ponavljani tretmani na 6 meseci po 15 dana. Praćenje efekata fizikalne terapije vršeno je merenjem intenziteta bola vizuelnom analognom skalom, merenjem obima pokreta u lumbalnom delu kičmenog stuba i koksofemoralnim zglobovima i manuelnim mišićnim testom. Merenje je obavljeno na početku lečenja, nakon mesec dana i nakon narednih tretmana.Rezultati postignuti nakon 6 meseci su se na dalje održavali u sledećim merenjima.
Cilj. Ovaj rad prikazuje značaj efikasnosti primenjenih fizikalnih procedura,redovne obnove fizikalne terapije u određenim vremenskim razmacima , kao i edukacije pacijenta u procesu lečenja.
Rezultati. Primenjena fizikalna terapija je uslovila statistički značajnu redukciju bola, povećanje obima pokreta u merenim segmentima i jačanje mišićne snage trbušnog midera, pelvifemoralne i pelvitrohanterične muskulature kao i kvadricepsa. Redovno obnavljanje fizikalne terapije produžava trajanje remisije.
Zaključak. Fizikalna medicina i rehabilitacija pruža velike mogućnosti u poboljšanju funkcionalnog statusa i kvaliteta života pacijentima sa raritetnim bolestima koji su na lečenju simptomatskom medikamentnom terapijom.
Кључне речи :
Тематска област:
ФМР у ортопедији и трауматологији
Уводни рад:
Да
Датум:
15.05.2012.
Бр. отварања:
627
Датотека уз рад
(35.50 KB)
