1. Milica Lazović, Albania
Kardiovaskularna (KV) rehabilitacija je prihvaćeena kao sastavni deo sveobuhvatnog tretmana KV bolesnika i kao takva se preporučuje kao korisna i efikasna sa nivoom dokaza Ia. KV rehabilitacija uključuje: kliničku potporu i intrvencije u kontroli simptoma bolesti, evaluaciju kardiovaskularnih rizika, psihosocijalnu evaluaciju i psihološku potporu, kao i programirani i kontrolisani fizički trening (FT). FT predstavlja osnovnu metodu rehabilitacije, tako da nam je zadatak da omogućimo „bezbedne“ preporuke vežbi, smanjujući rizik KV komplikacija na minimum uz ostvarenje optimalnog funkcionalnog statusa bolesnika.
Pre nego što se otpočne sa FT mora da se razmotri: životno doba, pol, medikamenti koje bolesnik uzima, integritet koštano-mišićnog sistema, prethodne bolesti i što je najvažnije funkcijsko stanje srca. Prema iskustvu velikog broja autora FT ne ugrožava bolesnika, već pre način na koji se izvodi, koji može kvalitativno ili kvantitativno da preoptereti bolesnika.
Osobe starije životne dobi (≥ 65, odnosno 75 godina) često se nedovoljno opterećuju i neopravdano se ne uključuju u programe kardiološke rehabilitacije iako rezultati brojnih studija ukazuju da su ti programi sigurni i da izazivaju brojne pozitivne efekte i kod osoba unutar ove dobne grupe. Ne treba zaboraviti da znatan deo bolesnika nakon akutnog koronarnog događaja ili kardiohirurškog zahvata trpi od različitih oblika anksio-depresivnih psihičkih poremećaja što često produžava oporavak i troškove lečenja, a što se takođe dobrim delom može promeniti merama i postupcima tokom rehabilitacije, posebno redovnom fizičkom aktivnošću i FT uz praćenje edukovanog osoblja. Kod starijih osoba neophodno je uskladiti aerobne vežbe i vežbe sa otporom (resistance) sa kliničkim karakteristikama bolesnika. Trening izdržljivosti sprečava gubitak mišićne mase i poboljšava kordinaciju pokreta, što je od posebnog značaja za žene gde je često mišićna snaga limitirajući faktor, a što sve zajedno dovodi do poboljšanja kvaliteta života.
Veliki broj studija je pokazao da se FT, dovoljnog intenziteta da se postignu pozitivne fiziološke adaptacije, kod pažljivo odabranih bolesnika sa ventriklularnom disfunkcijom, može izvoditi bezbedno po bolesnike, bez povećanja rizika dešavanja značajnih komplikacija tokom FT. Pokazano je da FT može da dovede do povećanja funkcionalnog kapaciteta bolesnika sa značajno narušenom ventrikularnom funkcijom. Nađeno je da povećanje maksimalne telesne potrošnje kiseonika pod uticajem FT prvenstveno posledica adaptacije perifernih mehanizama (povećanje arteriovenske razlike kiseonika, stabilitacije simpatičkog nervnog tonusa sa nižim vrednostima srčane frekvencije i krvnog pritiska i u mirovanju i u fizičkom naporu) i da se može ostvariti i u situacijama kada je teško očekivati poboljšanje narušene srčane funkcije. Nije nađeno da korektno doziran FT (dovoljan za postizanje pozitivnih fizioloških adaptacija) dovodi do pogoršanja srčane funkcije, ili ima uticaja na kasniji srčani mortalitet.
Pravilno indikovan, dobro doziran, kontrolisan FT je bezopasan za bolesnike satrije životne dobi kao i za bolesnike sa znacima disfunkcije leve komore (bez kongestije) i dovodi do značajnog poboljšanja funkcionalnog kapaciteta i kvaliteta života.
Кључне речи :
Тематска област:
Медицинска рехабилитација кардиоваскуларних и пулм
Уводни рад:
Да
Датум:
23.07.2012.
Бр. отварања:
609
