UVOD: Idiopatska adolescentna skolioza je postranicno iskrivljenje kicme koje moze da se pojavi u inace zdrave osobe u dobi od 10 godina do kostane zrelosti i koje iznosi vise od 10 stepeni po Cobbu mereno na rendgenskoj slici ucinjenoj u stojecem polozaju. Relativno je cesta u adolescentnoj dobi i trebalo bi je razlikovati od skolioticnog “loseg”drzanja.
CILJ: Utvrditi ucestalost skolioze kod dece koja se bave sportom, i da li sport pomaze ili ne u ocuvanju grade i funkcije kicmenog stuba.
ISPITANICI I METODE: Istrazivanje je obavljeno u sklopu sistematskog pregleda dece u Osnovnoj Skoli “Ivo Andric” u Banja Luci .U periodu od 13.03 do 20.03. 2012 godine pregledana su deca koja pohadaju sedmi i deveti razred. Pregledano je 103 devojcice i 93 decaka. Kriterij je bio da se bave nekim sportom duze od jedne godine i da su jos uvek aktivni u tom ili nekom drugom sportu. Dijagnoza je postavljena na osnou anamneze, klinickog pregleda ( Adamsov test ili test preklona, kod koga se primecuje asimetrija polozaja rebara).
REZULTATI: Od pregledanih decaka sportom se bavi njih 64 ( 62,13%), desnostranu skoliosu ima 20 (31,25%), a levostranu 3 (4,68%)decaka. Od ove dece 41 decak (64,06%) se bavi sportom, i nema verifikovanu skoliozu. Od pregledanih decaka 39( 37,86%)njih se ne bavi sportom. 21( 53,84%) nema verifikovane skoliose dok 15 (38,46%) ima desnostranu a 3 ( 7,69%) levostranu skoliozu.
Od 93 pregledane devojcice sportom se bavi njih 47 ( 50,53), od kojih 18 (38,29%) ima desnostranu a 4 (8,51%) levostranu skoliozu. 25 ( 26,88%)devojcica nema verifikovanu skoliozu i bave se sportom. 46 (49,46%) devojcica se ne bavi spotrom, 27(58,69%) njih ima verifikovanu desnostranu skoliozu a 3 (6.52%) levostranu.Deset devojcica(21,7%), nema vidljive skoliose.
Od ukupno pregledane dece 86 ( 43,87%) ih je bilo upuceno fizijatru, od toga 37(43,02%)decaka i 49 (56,97%) devojcica, u cilju dalje dijagnosticke obrade i obnove fizikalnog tretmana.Samo je troje dece sa znacajnom skoliosom > od 20 stepeni,( devojcica koja se bavi plesom vise od pet godina, druga je manekenka i decak/nije sportski tip/), i nisu predhodno bili pod kontrolom fizijatra .
Period u kom su se deca bavila sportom kretao se od jedne godine u konkretnom sportu ali su deca cesto menjala discipline i trazila se. Kosarka, karate i folklor su bili najduze trenirani sportovi , (8 godina), a plivanje, tenis, folklor, i kosarka su bili najbiraniji sportovi.
ZAKLJUCAK: Postoji statisticki znacajna razlika u zastupljenosti skolioza kod dece koja se bave sportom i onih koja se ne bave.Korist koju ova deca imaju postignuta je zahvaljujuci poboljsanju funkcionalnog statusa kicme, kao i smanjenju bolova u ledima.Treba takode misliti i o prevelikom fizickom opterecenju dece koja zele trenirati, ali i o koristi koju donose zdrave navike za buducnost.
Кључне речи :
Тематска област:
Дјечија хабилитација и рехабилитација
Уводни рад:
Да
Датум:
29.05.2012.
Бр. отварања:
677