Методологија научно-истраживачког рада

Главне смернице за писање научно-истраживачког рада
Након завршетка сваког истраживачког рада, ради презентовања добијених резултата, ауторима предстоји и писање научно-истраживачког рада. У жељи да се умање евентуалне потешкоће током писања рада, као и да се убрза и уједначи технички изглед истих, у тексту који следи наводе се методолошке и техничке смернице, на које сваки аутор треба да обрати пажњу.
Писање истраживачког рада треба спровести на основу унапред осмишљеног плана, концепта, који од почетка до краја у свим својим појединостима треба да буде потпуно јасан. За свако истраживање, план писања садржи структуру рада и ужи план унутар сваке структуре, унутрашњу структуру.

Структура рада обухвата следеће делове: наслов рада, резиме, увод, листу симбола, материјал и методику рада, резултате истраживања и дискусију, закључак, захвалност и цитирану литературу. Ови делови структуре наводе се као поднаслови у раду, а сваки од њих има своју унутрашњу структуру, која ће у даљем тексту бити дефинисана и описана.

Наслов рада
Наслов рада је потврђена или модификована радна формулација задатка истраживања. Наслов треба да буде кратак, јасан, прецизан, привлачан и инвентиван. Препоручује се да максимална дужина наслова буде 70 карактера.

Резиме
Резиме је сажето приказивање садржине читавог рада. У резимеу се приказују:
- Сврха и циљ истраживања, односно испитивања;
- Примењена метода рада;
- Остварени резултати, уз наглашавање њихових кључних вредности;
- Битни закључци
Резиме омогућава да се са добијеним резултатима упозна и светска научна јавност, зато се пише и на једном од светских језика, најчешће енглеском. Дужина текста резимеа је 200 - 250 речи.

Кључне речи:
У продужетку резимеа наводе се кључне речи на српском језику. Обично се одабере до 6 најзначајнијих речи које асоцијативним својствима најбоље презентују бит рада. Скуп речи одредити тако да су претходне речи најзначајније за садржај претходних, тј да са лева на десно значај речи опада.

Summary
То је исти текст резимеа, само преведен на енглески језик.

Keywords:
Превод кључних речи на енглески. Јако је важно да превод буде адекватан, прецизан и квалитетан.

Увод
Уводом треба да обухватиће:
- подручје истраживања,
- податке других аутора који су послужили за сопствена истраживања или су били предмет проверавања,
- циљ истраживања, односно питања на која ће рад дати одговоре.
Битан део увода представља и приказ ранијих радова на исту тему. На тај начин се идеја рада и циљ истраживања повезују са оним што је раније рађено, а читаоцу се појашњује на чему се заснива даље истраживачко сазнање. То значи да литературу у уводу наводимо тако што се потпуно сагледа шта је до тада истражено, шта је све објашњено, односно шта би још требало истражити. Позивање на литературу у тексту може се урадити на два начина:

1. наводи се презиме аутора и број (у угластим заградама) под којим је заведен у списку литературе на крају рада, или
2. наводи се само редни број извора (у угластим заградама) у списку литературе, без презимена аутора.

Листа симбола
Листа симбола се наводи ако се у раду оперише са више од пет симбола. Симболе у листи навести по абецедном реду, потом грчка слова, па бројне ознаке. Иза симбола, а пре његовог назива, навести јединицу мере. Користити искључиво SI систем јединица. Ако у раду има до пет симбола, онда одмах након једначине навести симболе се димензијама и значењима.

Материјал и методе рада
Овим поглављем приказује се материјал који је обрађиван, критеријуми који су узети у обзир приликом одабира материјала итд Такође, треба приказати методику рада тако да се читалац може упознати са начином на који је аутор извео истраживање. То значи да треба предочити све детаље о коришћеним инструментима, апаратима, прибору, као и поступцима испитивања, тако да и други истраживачи могу поновити све описане поступке. Треба исказати вероватноћу исказа и подручје грешке мерења. За материјал треба навести сва својства, ако је потребно и физичка и хемијска, количину, као и место узимања.

Резултати и дискусија
Најважнији, уједно и најтежи део рада, састоји се у интерпретацији добијених резултата. Овде се са квантитативних чињеница прелази на разматрање, уочавање односа, доношење оцена и судова, потврде или одбацивања претходно постављене хипотезе (задатка истраживања). Интерпретација резултата је најчешће текстуална, али са врло сажетим и прецизним оценама. Важно је одвојити битно од небитног и не изоставити размишљање о изнесеним чињеницама. При презентовању бројних и статистичких резултата треба навести поузданост, односно грешку мерења. У дискусији треба истаћи да ли се добијени резултати, као и општа разматрања поклапају или не са ранијим резултатима, мишљењима или ставовима других аутора. У случају да се запажају значајне разлике, треба истаћи у чему се оне састоје, и који је могућ узрок томе. Аутор треба да изнесе и оне резултате који негирају његову хипотезу.

Закључак
Аутор потврђује (не) исправност примењених метода, истиче важност добијених резултата, и указује на могућност даљег истраживања истог проблема. Закључак треба да буде концизан и прецизан. Не треба да прелази десети део обима целог рада.

Захвалност
Уколико аутор сматра де је потребно, на крају рада се наводе имена свих оних који су помогли и допринели његовој реализацији.

Литература
У списак литературе уносе се извори које је аутор користио приликом израде свог рада (часописи, књиге, зборници радова, студије, приручници, wеб странице ...). Листа литературе се наводи по редоследу појављивања, уз одговарајућу нумерацију. Посебну пажњу треба обратити приказу коришћене литературе. Он треба да буде једнообразан и да читаоцу омогућава лако проналажење оригинала. Када је литературни извор књига: редни број литературе, презиме и иницијал имена првог аутора, презиме и иницијал имена осталих аутора, година издања (у малим заградама), наслов књиге, издавач, место издања. Када је литературни извор зборник радова: редни број литературе, презиме и иницијал имена првог аутора, презиме и иницијал имена осталих аутора, година издања (у малим заградама), наслов рада, назив зборника, издавач, место издања. Када је литературни извор часопис: редни број литературе, презиме и иницијал имена првог аутора, презиме и иницијал имена осталих аутора, година издања (у малим заградама), назив часописа, број издања, број почетне странице, место издања. Када је литературни извор wеб страница: редни број литературе, целокупни линк до странице (не само назив сајта).


Датум: 07.10.2010.